Владан Милојевић (53), најуспјешнији тренер Црвене звезде од 1991. године, поднио је оставку у Апоелу из Лимасола.
Према писању кипарских медија, он је затражио састанак са предсједником клуба Никосом Кирзисом и изразио је намјеру да оде.
"Упркос напорима да убиједи српског тренера да остане, он је био упоран и рекао да више ништа не може да понуди клубу. Сходно томе, тим из Лимасола сада тражи другог тренера, а тренутно ништа није на видику", објавио је кипарски портал "Протатхлима".
Милојевић је водио Аполон од краја августа, имао је уговор до краја сезоне, али послије серије лоших резултата и након четири пораза и суботњег ремија против Етникоса (2:2), процијенио је да је вријеме за растанак.
Под његовим вођством, тим је остварио пет побједа у 11 мечева, уз два ремија и четири пораза. Прије преузимања Апоела, он је водио и Апоел из Никозије у сезони 2022/23, од одласка из Црвене звезде 2019. тренирао је Ал-Ахли у Саудијској Арабији, АЕК из Атине и Ал-Итифак у Саудијској Арабији.
У периоду у којем се Црвена звезда већ мјесецима мучи под вођством Барака Бахара, навијачима црвено-бијелих сигурно ће заиграти срце на помисао да се Милојевић врати.
Под његовим вођством Звезда је опет стављена на европску мапу и иако са значајно мањим буџетом од оног са којим је располагао Бахар, Милојевић је остваривао веће успјехе у Европи, квалификовао тим два пута за групну фазу Лиге шампиона, у њој побјеђивао Ливерпул и Олимпијакос, уз низ освојених титула на домаћој сцени.
"Нико Звезди није могао да каже не, односно барем ја не могу. Ако икада буде потреба за Владаном Милојевићем, ту сам", говорио је Милојевић у претходном периоду када је био упитан да ли би се вратио у Звезду.
Он је на "Маракани" деведесетих био фудбалер, а прије 15 година у Љутице Богдана је почео тренерску каријеру као тренер омладинаца, преноси "Мондо".
Потом је водио Јавор и Чукарички, са којим је направио први велики успјех освојивши Куп Србије, послије чега је тренирао Омонију и Паниониос.
Звезду је тренирао од 2017. до 2019. године и препустио потом тим Дејану Станковићу, оставивши му и 11 бодова предности у односу на Партизан, што је било довољно за освајање титуле и те сезоне.
