Фудбалери бањалучког Борца ускоро крећу са припремама за наставак сезоне. Стручни штаб заказао је прозивку за 10. јануар, а након уводних тренинга у Бањалуци, “црвено плави” селе се у Анталију.
Борчеве фудбалере већ с почетком прољећног дијела сезоне чека и наставак такмичења у Конференцијској лиги. Ривал им је, у 1/16 финала овог европског такмичења, љубљанска Олимпија, а први дуел на програму је 13. фебруара у Бањалуци. Реванш је седам дана касније у Љубљани.
Из Платонове 6 данас су, занимљивом објавом на друштвеним мрежама, подсјетили на спортски ривалитет два клуба који сеже још у 1948. годину.
“Писмо Змајчеку”, отишло је на адресу НК Олимпија, а ево шта стоји у њему:
“Стари смо ми знанци са фудбалског терена.
Упознасмо се у Купу Југославије још 1948. године када си се звао Енотност.
(2. коло Купа ФНР: Борац - Енотност 1:2)
Заиграли смо и двије године касније на Дан Републике које одавно нема.
Тада си носио име Одред.
(1/16 финала Купа Југославије: НК Одред - ФК Борац 1:0)
Поразио си ме у тим нашим првим сусретима, а биће их касније скоро четрдесет.
Вратио сам ти са каматом та два пораза десет година касније. У другој лиги. Бројао сам до осам.
(Сезона 1959/60, Друга лига Запад: ФК Борац - НК Одред 8:0)
Ипак, тешко је мени увијек било с тобом у Љубљани, али богам’, ни теби не би лако у мојој Бањалуци.
Је л’ се сјећаш кад сам ти, ономад, спаковао пет комада на Градском?
Сјећаш се, сјећаш се. Тад смо већ били прволигаши.
Било је то првог септембра 1976. године.
Пукла “петарда”, а у новинама силни хвалоспјеви на мој рачун.
(Сезона 76/77, 3. коло: ФК Борац - НК Олимпија 5:0)
Не прође ти добро ни три године касније у Бањалуци. Тада сам ти дао четири, а сачувао сам мрежу нетакнутом.
(Сезона 78/79, 28. коло: ФК Борац - НК Олимпија 4:0)
Лијепо се, да знаш, и тога присјетити.
Али, признаћу ти, знао си и ти мени да задаш ударац.
Памтим и ја оних твојих пет крошеа посред браде. Џаба ми би што сам те тад једном послао на под.
Која оно би?
‘72, тамо 21. маја, ако се не варам.
Ево, да ти признам након толико времена-добро си одиграо тада.
(Сезона 71/72, 29. коло: НК Олимпија - ФК Борац 5:1)
Добар си био још у пар наврата. Знао сам се погнуте главе враћати у Бањалуку, али рекох ти већ, никада ми не би лако код тебе.
Зналачки смо бранили своју кућу један од другога, зато ми и јесу слатке оне двије побједе у твом дворишту.
Она, из 1974., у четвртфиналу Купа Југославије. Још те узе на пенале тада.
(1/4 финала Купа Југославије: НК Олимпија - ФК Борац 2:2, пеналима: 6:7).
Тад сам и до финала отишао.
И, она, пред крај дружења на почетку “деведесетих, би слатка.
Тад сам ти, први и задњи пут за дванаест прволигашких сезона, узео два првенствена бода.
(Сезона 90/91, 34. коло: НК Олимпија - ФК Борац 1:2)
Нисмо се, након тога, видјели скоро три деценије.
Свако је својим путем отишао, али нас фудбал споји изнова, па одиграсмо двије пријатељске утакмице.
Протекло је и од тада воде Врбасом и Љубљаницом, а сада нас чека историјски двомеч.
На европској сцени.
Змајчеку, радујем се нашем новом сусрету.
Биће за памћење и знај да ћу дати све од себе да одем корак даље од тебе.
А, знам да и ти имаш исте планове.
Нека бољи побиједи.
Видимо се!
Твој стари фудбалски ривал,
Борац из Бањалуке” , наводи се у писму бањалучког клуба.
.webp)
