Српски нападач Лука Јовић је прије неколико година отворио душу за стране медије и говорио о стварима из свог живота о којима је мало ко знао.
Док је Лука био дијете, његова рођена сестра Милијана је била тешко болесна, дијагностикована јој је леукемија, али је она на сву срећу успјела да побиједи опаку болест.
Тај период Лука никада неће заборавити, врло добро се сјећа свих тих тешких момената кроз које је прошла његова породица.
"Одрастао сам у мјесту званом Батар. Не очекујем да га знате, не брините. То је мало мјесто са само 105 кућа у селу. Али за мене је посебно. Сјећам се да је један човјек из овог села рекао да је оно љепше од Париза. Тако се и ја осјећам. Сви се скоро баве пољопривредом, и ако их питате у шта вјерују, рећи ће вам ово: Напоран рад и велике снове. Сви у селу штеде новац да помогну дјеци која иду на факултет или већи град да раде. Тако је било и за мене. Родитељи су радили вриједно како бих нашао пут у животу. Када сам одрастао, тата је имао супермаркет, али ако би имао лошу годину, морао је да иде у банку да тражи кредит како би могао да ме води на тренинге сваког дана. Ујак ми је радио у Русији, али ако би чуо да имамо финансијских проблема, купио би ми копачке и тренерке, слао је новац тати када год је требало. Српске породице су такве, чини ми се, веома блиске, морало је тако да буде...", причао је током 2019. године Јовић за стране медије и осврнуо се на ситуацију са сестром Милијаном.
"Не говорим много о овоме, али када сам имао 9 или 10 година, старија сестра је била озбиљно болесна, то је био моменат који је обиљежио наше животе. Доктори су открили да има леукемију, била је јако дуго у болници. Мама је престала да се бави вођењем маркета како би бринула о њој", испричао је Јовић.
Сјећа се Лука тог момента када је чуо да је Милијана побиједила опаку болест.
"Током цијеле године, породица је била раздвојена, живио сам са татом и дедом, ишао у Звезду, док је мама била уз сестру. Било је то тешко вријеме, али оно чега се највише сјећам је осјећај одласка кући у Батар послије утакмица са Звездом. Једног дана, док ме је тата возио кући са тренинга, стао је и покупио ујака и рођака. Нисам знао шта се дешава, али онда сам схватио да имамо велико славље. Отишли смо кући и сестра је имала папирну капу која је личила на рођенданску. Рекли су јој да је излијечена и тај нестваран осјећај се тешко може описати, кад знаш да је све у реду, јер смо сви били престрављени јако дуго".
Како је навео, Луки је управо сестрина побједа дала мотивацију да у свом послу буде све бољи.
"Када је моја сестра побиједила болест, то ми је дало жељу за успјехом, хтио сам да побиједим као она. Сан ми је био исти као код све дјеце у Батару, да играм за Звезду и да дам гол Партизану у вјечитом дербију. Звезда је нешто што је тешко адекватно описати. Да ли можда знате за клуб због нашег тунела? Када дођу да играју против Звезде, кажу да изгледа уклето. Има графита, јако је мрачно, многи се плаше, али за мене је то нормално. Ишао сам кроз тај тунел са 8-9 година, када смо ми били маскоте као млади играчи. Кад осјетиш атмосферу, не можеш да вјерујеш" - испричао је Јовић.
