Ријеткост је да се жене у Републици Српској баве дизањем тегова, а Јована Радованов из Бијељине не само да разбија предрасуде, него је успјела да у Powerliftingu - „дисциплини снаге“, постигне први женски тотал од 500 килограма у Србији и постане најјача жена икад на простору Србије.
Јована за портал ИнфоБијељина објашњава да се Powerlifting састоји од три дисциплине - чучањ, бенч прес и мртво дизање, да у току такмичења имате три покушаја и да се рачуна онај најбољи, након чега се све сабере и добије ТОТАЛ по којем се врши рангирање такмичара.
- У децембру 2023. године у Србији је први пут организовано најелитније такмичење у дизању тегова за које сте морали да добијете позивницу, а учествовало је петнаест најбољих мушкараца и петнаест најбољих жена. Освојила сам 3. место и на том такмичењу није било ни старосних, ни тежинских категорија, него сте главни били ви, ваша телесна маса и ваш ТОТАЛ. Остварила сам ТОТАЛ од 500 кила и то је први женски тотал од 500 кг икад у Србији! Чучнула сам 200 килограма, повукла са пода 210 кг, а на бенч пресу -u 90 килограма - истиче Јована Радованов из Дворова, иначе чланица Клуба дизача тегова „Динамо“ из Панчева.
Међутим, прије овог сјајног успјеха Јована је прешла трновит пут у којем су до изражаја дошли њен таленат, упорност, храброст и снага. Најзанимљивије је то што се Јована прије дизања тегова није бавила ниједним спортом.
- Иначе сам из Дворова код Бијељине, тата је Србијанац, а мама Семберка. Пола живота сам провела у Србији, пола овдје, али од 2019. године сам званично у Бијељини. Довела сам и мужа, тако да је Лала постао Босанац (смијех). Заиста, никада раније се нисам бавила спортом, али пресудно је било вријеме пандемије вируса корона, када смо сједили код куће, гледали ТВ, радили од куће, а ја сам тада своју тјелесну масу догурала до чак 160 килограма и када ми је проблем постао јутарњи силазак низ степенице, схватила сам да нешто морам да учиним - присјећа се Јована.
Најприје је одлучила да тренира код куће, смршала је око седам килограма, након чега ју је муж подстакао да с њим крене у теретану.
- Иако сам се питала шта ће рећи људи у теретани када се појавим са 150 килограма тежине, сви су ме подржали. Када је нестало још двадесетак килограма, муж је рекао - Могла си да дижеш тегове! Какве црне тегове, једва дижем себе из кревета свако јутро, помислила сам. Међутим, пристала сам и прва два-три мјесеца сам само учила покрете са празном шипком, како да се чучне, да се терет подигне са „мртве тачке“, затим „бенч прес“... И онда када смо почели да стављамо тегове и када смо утврдили да сам јача, опростиће момци из теретане, од 80 одсто момака који долазе, е онда је било - мораш да се такмичиш - прича Јована Радованов.
Прво такмичење на којем је Јована наступила одржано је у априлу 2021. године у Трстенику и радило се о Отвореном првенству Србије у бенч пресу, на које су дошли и такмичари из Бугарске, Македоније, Румуније... Иако је бенч прес био њена мање омиљена дисциплина, Јована је и поред велике треме успјела да освоји прву и једину сребрну медаљу, јер су све наредне биле златне!
- На том такмичењу сам била под неком врстом треме, плашила сам се да не промашим неку од команди судије. То није само – дођеш, цимнеш мало тег и готово. Него, узмете тег са сталка, на судијину команду шипка иде доле, на сљедећу команду шипка иде горе, и онда опет чекате да судија да команду да оставите тег на сталак. Тада сам гурнула 67,5 килограма на бенчу, а побједница 70, иако сам ја тих 70 гурала без проблема у теретани. Међутим, сплет околности, прво такмичење, неискуство, донијели су прву и једину сребрну медаљу. Послије тога су све биле златне – наглашава Јована.
Након тога, услиједило је Првенство Војводине исте године, на којем је Јована Радованов записала нове рекорде, затим Државно првенство и државни рекорди, а врхунац је био позив да буде дио репрезентације Србије.
- Тако да сам 2021. године била на Европском првенству у Шведској, била сам 7. у Европи. Године 2022. такође је дошао позив за репрезентацију, била сам десета, али ми је „деадлифт“, моја омиљена дисциплина, био на 8. мјесту. Иначе, powerlifting тренинг је можда помало досадан за рекреативце, јер се константно раде једне те исте ствари, али све је у истрајности и континуитету. Ја тренирам три до четири пута недјељно, а све ове три дисциплине нису џаба изабране. То су дисциплине које активирају сваки мишић у нашем телу. Дођем и урадим један главни лифт, да ли је то чучањ, бенч, мртво, и после тога долази нека асистенција. Свако од нас има неку слабу тачку, али ту је тренер да процени шта је слаба тачка и да у односу на њу испрограмира асистенцију – каже Јована.
Она наводи да су тежине које се стављају на шипке све веће, те да су од јануара ове године норме помјерене навише.
- Рецимо, за моју категорију за одлазак у иностранство на такмичење норма је била 400 кила у тоталу, а од ове године је 505. Дакле, први циљ ми је да запишем тих 505 килограма пред судијама и да добијем позив за репрезентацију. Наредно такмичење је Државно првенство у Београду 25. и 26. маја и надам се да ћу успети да упишем тих 505 килограма – истиче Јована.
Она додаје да у БиХ не постоји Powerlifting савез, али да се нада да ће се ствари по том питању у будућности мијењати набоље.
Јована Радованов иначе је запослена у бијељинској Основној школи „Јован Дучић“ као наставница математике, и свом колективу је, како каже за крај, бескрајно захвална на подршци и изласку у сусрет када је ријеч о одласцима на такмичења.
(Фото/Вијест: ИнфоБијељина)
