Планинари

Како су Ратко Перић и Младенко Ђаковић освојили Килиманџаро

  • Извор: АТВ
  • 15.03.2024. 07:31

Сан о освајању врха планине Килиманџаро, највише тачке Африке, постао је стварност за Бањалучанина Ратка Перића и Младенка Ђаковић.

О овом, животном искуству, поменути двојац причао је за АТВ.

- Кренули смо из Сарајева. Експедицију је чинило 18 људи из Словеније, Србије, Македоније и Српске. Ми смо ишли авионом из Сарајева за Истанбул, тамо је био митинг-поинт са осталим колегама. На Аеродрому у Сарајеву смо били нешто више од осам часова, а након тога смо летјели за Арушу. Тамо су нас дочекали водичи, након чега смо отишли у хотел. Имали смо један дан да упознамо Арушу - прича Рако.

- Све се зове Килиманџаро, Аеродром, пиво, све. Аруша је град величине Бањалуке. Хотел је био врло добар, међутим, куће су прилично сиромашне. Немате ви ту шта пуно купити - додаје Младенко Ђаковић.

Дневни хороскоп за 15. март

Дневни хороскоп за 15. март

Први дан, био је један од тежих, прича Ратко.

Како каже, одмах по поласку, ухватио их је "малер".

- Дошла је екипа локалних водича, имали смо око 3 часа вожње до улазне капије, потом иде план, брифинг и крећете. Први дан је било напорно, јер смо ишли кроз џунглу и била је киша, остали дани су били океј. Рецимо, због адаптације на надморску висину, прву ноћ доста планинара је имало несаницу, мучнину. Други дан, изашли смо из тропске шуме и кренули ка горе. Доста нас је изгорило по лицу због климе и свега. У трећем кампу су почеле тегобе. Највише проблема било је у посљедњем кампу, због притиска, велика разлика. Тада нам је речено да одмарамо и ручамо, а потом крећемо - додаје Перић.

Поглед са врха, нешто је што ће поменути двојац памтити до краја живота.

- Успон је планиран да се зора дочека на ивици кратера. Тај поглед је прелијеп, поготово јер се види други, нижи врх Килиманџара. Небо је прелијепе боје, сунце се рађа - прича Младенко.

- Тај ноћни успон доживио сам у неком полутрансу. У својим сте мислима, успавани сте, борите се са својим мислима, борите се са самим собом. Е онда, када дођете на ивицу кратера и видите сунце, то је нешто као допинг, погура вас и само кажете себи могу ја ово. Када се попнете на врх, то је нешто неописиво - истиче Ратко.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: