Багери руше тениске терене на Дорћолу који су донедавно припадали најбољем српском тенисеру Новаку Ђоковићу.
Градоначелник Београда Александар Шапић каже да је ово важно историјско мјесто и да су терени на пола метра од Споменика браниоцима Београда 1915.
Тврди да Републички завод за заштиту споменика никада није дао дозволу да терени уђу тако дубоко у овај простор.
Машине су јутрос почеле да руше три тениска терена у оквиру Спортског центра "Милан Гале Мушкатировић", како би на том мјесту био Спомен-парк ослободиоцима Београда из 1915.
Тениски центар "Новак", којим је до прије два и по мјесеца управљала фирма Новака и Јелене Ђоковић, заједно са теренима, враћен је Граду 1. јуна. Због заузетог простора, и без рушења ових терена, до сада није било могуће у потпуности спровести пројекат спомен-парка, рекао је градоначелник Београда Александар Шапић.
"Већ смо дошли до тога да су нам тениски терени дошли на пола метра од споменика. Ја као неко ко се бавио спортом, док нисам ушао у ову област, ћу увек да подржавам спорт, али морамо да направимо јасну границу између ствари преко којих се не иде. Ко год да се тада сагласио са овим, мислим да није био у праву. Информације које имам јесу да Републички завод за заштиту споменика никада није дао сагласност да терени уђу овако дубоко и зато их ми сада уклањамо", навео је Шапић, преноси РТС.
Спортски комплекс "Милан Гале Мушкатировић", у склопу којег је и тениски центар, остаје на истом мјесту са 14 или 16 терена. Споменик ослободиоцима је подигнут још 1988. године на основу идејног рјешења вајара Николе Милуновића.
"Он је радећи на самом споменику предвидео у потпуности како треба да изгледа партерно уређење, али то се никада није десило. Ми сада исправљамо ту неправду која се десила још 1988. када је свечано отворен споменик. Сада ћемо урадити апсолутно све онако како је аутор предвидео", истиче Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града.
То нису једини радови
Радове спроводи Завод за заштиту споменика културе Града Београда у сарадњи са градским "Зеленилом". Простор спомен-парка биће повезан са линијском парком.
"У урбанистичком смислу коначно ће ово да постане један велики простор који можете да сагледате са обе стране, имаће смисла да неко застане, седне на клупе које ће овде бити и да има осећај да долази на неки важан простор", наглашава Марко Стојчић, главни градски архитекта.
То нису једини радови. Дуж реке биће скинут и дио ограде који заузима простор бициклистичке стазе. Неискоришћени дио парцеле спортског комплекса биће преуређен и већ сљедећег љета моћи ће да га користе грађани који иду на базен. Пошто спортским комплексом од 1. јуна поново управља Град, његов пословни простор биће дат на лицитацију.
