Новак Ђоковић је поражен у финалу Вимблдона од Карлоса Алкараза, који је супериорно дошао до нове титуле, укупно четврте на Гренд слемовима.
Многи већ увелико пишу анализе и отписују Ђоковића послије овог меча, сматрајући да долази до неминовне смјене генерација.
Ноле свакако није био на 100 одсто, јер је претходно доживио повреду менискуса и оперисао је кољено мање од мјесец дана прије Вимблдона.
Право је чудо што је уопште и играо, а научна фантастика што је стигао до финала.
То очигледно многи занемарују у анализама, па тако и Тони Надал, стриц Рафаела Надала и његов дугогодишњи тренер, који велича Алкараза у својој колумни за Ел Паис.
Тони истиче да је Новак одабрао самоубилачку тактику, јер није играо своју игру, већ је хтио Б планом да поремети Алкараза и избаци га из своје уобичајене рутине и игре.
Надал истиче да је Алкараз најбржи играч кога је до сада видио у животу и да га можете побиједити само ако има лош дан и ако сте један од најкомплетнијих тенисера. Ноле свакако није био на 100 одсто, јер је претходно доживио повреду менискуса и оперисао је кољено мање од мјесец дана прије Вимблдона.
Тони сматра да је Алкараз имао само једну слабост, када је сервирао за крај меча на 5:4 и 40:0 и да је једино тада дао наду Новаку, док Ђоковић ни у једном моменту није оставио утисак да може да угрози ривала.
- Игра је увијек била у његовим рукама и био је изванредан у свим аспектима. Његови ударци из форхенда са основне линије су, прије свега, били поражавајући. Лако је постигао прва два сета уз звучних 6-2, а само једна његова грешка, када је сервирао за затварање меча са чистих 5-4, 40-0, омогућила је Србину да гаји мало наде у исход меча. Ни у једном тренутку, заправо, Ноле није оставио утисак да има оружје да одлучно застраши ривала. Његовим ударцима недостајала је прецизност и снага, неопходна да се демонтира игра тренутног побједника.
Осврнуо се посебно на тактичке замисли Ђоковића и његовог тима и недоумице које су имали прије самог меча и припрему за дуел са Алкаразом.
- Замишљам, као што сам већ написао дан прије финала, недоумице које су Новак и цијели његов тим имали при приближавању мечу. Одлука није била лака. То је исти онај који се представља многим играчима и тимовима када се суоче са надмоћнијим противником. Како приступамо састанку? Да ли се суочавамо са својим уобичајеним оружјем и сопственим стилом или, напротив, покушавамо да неутралишемо ривала тражећи друга рјешења, удаљавајући се од наше карактеристичне игре? Конкретно, увијек сам бирао прво. Ако је већ тешко играти добро радећи оно на шта је навикао, увијек ми је изгледало много теже да радим добро оно друго што ми није навика, а посебно у финалу, што ми није навика.
- Ђоковић се опредијелио за другу алтернативу. Знајући да му ни ноге, ни прецизност удараца нису оно што су били, а да му ни дуга и физичка утакмица не иде у прилог, покушао је тактику која се на крају показала самоубилачком. Желио је да наметне висок темпо, да игра агресивно, скрати размјене са основне линије и у најмањој прилици завршава поене на мрежи.
- По мом мишљењу, једина шанса коју је Србин имао била је да покуша да успори игру. Надајући се да је био потпуно у праву и надајући се да Карлос неће имати свој најбољи дан. Ако желите да брзином побиједите играча из Мурсије данас је практично немогуће. Можда само Јаник Синер може да игра један на један са Шпанцем. А, заправо, финале ове недјеље потврђује да ће право ривалство на наредним турнирима, а вјероватно и наредних година, бити између њих двојице: италијанског и нашег великог шпанског шампиона - закључио је Тони Надал, а преноси Телеграф.
