Једна велика ера, бар када је у питању први грен слем сезоне, дошла је до краја. Трајала је 19 година, Србин је освојио десет титула, Швајцарац пет (и једну прије тога, 2004), Шпанац двије, а Стен Вавринка једну.
Међутим, када се сви грен слемови узму у обзир, она још траје. На Ролан Гаросу је почела годину дана раније. Откако је Надал те 2005. први пут подигао Куп мускетара, у сваком финалу је био бар по један члан велике тројке.
Посљедња година у којој нико од тројице највећих асова тениске историје није играо финале на париској шљаци био је аргентински обрачун Гастона Гаудија и Гиљерма Корије 2004. Од тада је Надал освојио 14 пехара, Ђоковић три, Федерер и Вавринка по један, пише ''Спорт клуб''.
Када је лондонско финале у питању, постоји само један изузетак, 2016, када је Енди Мари побиједио Милоша Раонића. С обзиром да је Британац тада био члан велике четворке, у којој се и нашао баш захваљујући тријумфима на Вимблдону, можда може да се прогледа кроз прсте и каже да од 2002, финала у коме је Хјуит надиграо Давида Налбандијана, ниједан пресудни меч није игран без ових фантастичних тенисера. И то је свједочанство једног времена у коме су тројица плус један остварили невиђену доминацију.
У том периоду Федерер је освојио осам пехара, Ђоковић седам, Надал и Мари по два и Алкараз један.
Само Ју-Ес опен нема такву традицију, јер су је прекидали Марин Чилић и Кеи Нишикори 2014, Доминик Тим и Александер Зверев 2020, односно Алкараз и Каспер Руд 2022.
