Јаник Синер је у финалу мастерса у Шангају забиљежио трећу узастопну побједу против Новака Ђоковића, подвиг који нико није постигао већ 11 година. Посљедњи коме је то успјело био је Рафаел Надал 2013, али ту није крај сјајним резултатима актуелног броја 1 против најбољег тенисера свих времена.
Синер је у недјељном тријумфу постигао нешто и што нико никада није – добио и други узастопни меч не суочивши се ни са једном брејк лоптом.
Када се зна да за Новака сви стручњаци годинама истичу да има најбољи ритерн у историји, то још више даје на значају подвигу Италијана.
Чак посљедњих шест сетова је Синер добио против Ђоковића а да му овај ниједном није угрозио сервис. Четири су одиграна у полуфиналу Аустралијског опена када је Италијан славио са 6:1, 6:2, 6:7 (6:8), 6:3, али ни у том једином добијеном сету Србин није дошао до брејк лопте. Сада је њихов међусобни скор 4:4, а Јаник је добио четири од пет посљедњих судара: у групи на завршном Мастерсу у Торину, у полуфиналу Дејвис купа у Малаги, у Мелбурну и сада Шангају. Новак је ту серију за кратко прекинуо у торинском финалу
Када се томе дода да шангајски шампион нема сервис убитачне јачине и да поене не осваја јер лопте лете као болиди Формуле 1, онда је јасно да је објашњење у сјајној игри послије сервиса. Синер је одличан са обје стране, и форенд и бекхенд игра сензационално, ударци су му брзи и агресивни, сјајан је тактичар па вјешто користи квалитетан сервис.
Када се свим овим квалитетима који проистичу из рекета, дода онај из главе – изузетна смиреност у кључним моментима, онда је лако објаснити зашто је Синер против велемајстора ритерна какав је Ђоковић одиграо два тако супериорна меча.
Аргумент за шангајски двобој може да буде у чињеници да Ноле није у најбољој форми, да се дуго одмарао од остварења највећег овогодишњег циља, освајања златне медаље у Паризу, али то нимало неће покварити вриједност Синеровог успјеха.
Није ту крај великим успјесима италијанског аса. Постао је тек трећи тенисер у историји који је у једној сезони успио да освоји Аустралијски и Ју-Ес опен плус три мастерса на тврдим подлогама. Само су Роџер Федерер 2006. и Новак Ђоковић 2011. и 2015. слично постигли, с тим да је Јаник то успио млађи од њих.
Све говори да је тениски свијет добио великог шампиона у Јанику Синеру и све би било бајно и сјајно да нема оног облака допинг афере, за који нико још не зна када и како ће се разведрити.
