Дејана Радановић, српска тенисерка која тренутно заузима 241. позицију на ВТА листи отворено је говорила о свим потешкоћама са којима се суочавају слабије рангиране тенисерке.
У опширном интервјуу који је дала Дејана је потпуно отворено, без увијања, причала о мрачној страни тениса.
На планети на којој живи осам милијарди људи, милиони спортиста, ти си међу 250 најбољих на планети у послу којим се бавиш, а константно си у "каналу" и једва састављаш крај с крајем.
"Ја сам прошле године на једном турниру била у плусу, а одиграла сам их 17, 18. Три титуле. И то сам имала на турниру у Скопљу, ако је наградни фонд 40 хиљада долара, побједник добија десет посто отприлике. Зависи, тамо гдје је жријеб на 32 то углавном буде десет посто. Турнир који сам ја освојила жријеб је био на 48. То је 16 играчица више, а наградни фонд је буџет турнира и они 40 хиљада долара дијеле на све нас. Ако има 16 играчица више, ја као освајач добијам мање. Тада сам као освајач добила 4.000 и била у плусу, значи гориво, хотел и то све. На крају сам отишла у Бугарску и Куршумлију и са та три сам се вратила са хиљаду зараде. А освојила сам прилично јак турнир. Не, на овом нивоу си на сваком турниру у минусу", почела је своју тужну причу Дејана.
Српска тенисерка истиче да је сваки турнир на губитку.
"Константно си у некој црвеној зони. Тенис је спорт и физички и ментално, шах у покрету. Толико ствари има, стално си у црвеном да би на крају стално био у минусу. Онда бих ја питала себе, као једна глупа особа, толико се црпиш и све да би на крају био хиљаде и хиљаде у минусу".
Она је открила да слабије рангирани тенисер једва састављају крај с крајем. Трошкови су огромни, а зарада изузетно ниска.
"Ти купиш један котур жица са којима нашпанујеш 12 рекета и он кошта 100 евра. Ти таквих годишње треба да купиш десет рецимо. Долазимо до авио карата, опреме, плаћања хотела по турнирима. За један нормалан, просјечан живот тенисера, да не идеш у хотеле од пет звјездица, осим у Индији… Била сам у Куршумлијској Бањи у невјероватном стану за 30 евра, а у Белгији сам неки просјек хотел плаћала 120 евра. Такве неке ствари се подразумијевају и година је отприлике између 30 и 60, 70 хиљада евра. Кад платиш тренера, халу, лоптице, терене напољу, све те неке ствари, трошкове на турнирима, торбе. То је та цифра и онда кад неко уђе и види 200 хиљада", открива Дејана.
Она да си у тенису, у нормалним околностима, успјешан ако си у Топ 100.
"Много има квалитетних играча, а много мало мјеста. Ја сам рецимо лани стварно имала сјајну годину, кренула сам са 1000. мјеста и дошла до 250. што је стварно супер. И онда се враћаш на то да дођеш до 250 и опет си на губитку. Сад сам ту негдје између ВТА и ИТФ. ВТА тешко упадам, на ИТФ морам да играм веће турнире да бих добијала бодове. У суштини то мораш да се избориш да дођеш до 150, а поред мене има још много играчица које имају тај калибар и тај таленат, све то, а мало је мјеста. Нико од нас, причам доста са играчицама и нико не тражи да имаш пола милиона на рачуну ако си 500. на свијету. Људи само траже неки нормалан живот, да ли је то да се уведу неке плате, да ли да се помогне око авионских карата, не знам који је начин у овом моменту. Сад да се крене размишљати о томе, па се можда дође до неког закључка. Да кад одеш на турнир не бринеш колико си у минусу. Толико играчица 17, 18, 20 година има које путују саме, без пратње тренера. Нема маму своју да поведе, да јој плати" открива српска тенисерка.
Дејана је открила да има срећу што јој је дугогодишњи партнер кондициони тренер и физиотерапеут, па бар нема те трошкове над главом.
"Ја имам велику срећу да ми је мој дугогодишњи момак и физио и кондициони тренер, тако да он путује са мном. Ту негдје имам додатни трошак друге особе, али опет немам додатну собу, са мном је у соби. Пазимо на неке додатне трошкове. Нећемо ићи и јести бифтеке од 50 евра рецимо, тако да ту имам доста среће јер имам и помоћ и подршку што се тиче фитнеса… Теби је 20, 30 евра минимум једна масажа. Тај трошак немам. Тако да, углавном су то тренери, махом играчице иду са једним, евентуално два тренера, или неким чланом породице ако иду на гренд слем па знају да ће зарадити више. На овим нижерангираним турнирима то је или тренер, или у доста случајева да су играчице саме. Конкретно, у свом тиму ја имам свог момка Илију који је кондициони и физио и два тениска тренера, једног главног и једног који нам помаже. Они су у Новом Саду", открива Радановићева.
Једини спонзор и највећа подршка у каријери је тата.
"Спонзори су за сада, тата. Главни и једини, немам ни од одјеће, протеина, опреме, тата је мој мајстор", каже Дејана.
Ситуацију у тенису упоредила је са фудбалом.
"Људи иду да гледају фудбал, имам пријатеље који играју трећу или четврту њемачку лигу и он није 500. на свијету већ можда 5000. на свијету, па опет има стан, оброк, ауто добије, перу му веш. Имаш све. Гледају се те утакмице. Ја сам на овој другој страни против тог аргумента, али стварно гледано је. Чак и трећа лига Њемачке кад уђеш стадиони су пуни. Фудбал је нека потпуно друга прича. Не вриједи се поредити са фудбалом. У тенису немам одговор на то питање. Толико је велики јаз. Стојим иза тога да ови који су у Топ 10 треба да буду толико плаћени, заслужили су и то стоји, не доводи се у питање. Али, опет, зашто ови испод 100, 200. мјеста, просто… Нека плата да се обезбиједи, не знам на који начин. Треба сјести и размотрити. Јако је велики јаз. Ок, ко ће доћи да гледа 500. и 700? Можда неће нико доћи, али тај човјек заслужује да има неку основну плату да може да купи себи да једе. То је оно што причам, кад дођем у Србију која сам 250. на свијету, наш народ који има Новака често каже: Аха ти си 200. на свијету, 250. на свијету, ти си на планети Земљи 250. у нечему. И ја дођем, морам да кажем: Тата, дај ми 100 евра за протеин, 50 евра за витамине за основне ствари које су мени потребне. То није никакво бахаћење, него неке основне ствари које ти као спортиста мораш да користиш да би тиме могао да се бавиш. Немаш неки свој штек или џепарац, како год, него зависиш од некога и молиш некога. То је по мом мишљењу ултра… не знам како бих се изразила, лоше, јадно", искрена је Дејана.
Ова 27-годишња тенисерка нема намјеру да се преда, наставиће вриједно да ради како би се изборила за што бољи пласман.
Истакла је да се није активно прикључила Новаковој ПТПА организацији која покушава да поправи статус слабије рангираних играча и играчица, али подржава њихов рад.
"Нисам ушла, имају неку количину играча који су топ, топ, оно што знам је преко медија и њихових страница, те неке основне информације. Они су кренули и то креће да ради, одређене ситуације су се побољшале. Они су урадили то да се проценат од оних који освајају турнире смањује и да се даје нижерангираним тенисерима. Поента је и суштина да су ту они који су између 100. и 220, 230. мјеста, они који играју квалификације гренд слема. За ове нижерангиране од тога се није и даље ништа значајно десило. Али је штос у томе што се стварно повећало. Прије пет година кад сам играла гренд слемове сам добила била 11 хиљада, а сад је, да изгубиш у првом колу квалификација 20 хиљада. Тако да се повећало. И кад си већ у 200 ту можеш да се копрцаш. За оне ниже рангиране од тога и даље стоји иста проблематика. Први гренд слем кад сам играла добила сам 6.000 и људи су били у фазону: 'Јао супер', а онда им кажем: 'Потрошила сам шест'. Ја сам на нули била", закључила је Дејана Радановић, за Нову.
(Фото: Принтскрин Инстаграм)
