Ninković je odmah prevezen u bolnicu u Sisak gdje je boravio jedan dan, a zatim ga je brat Nemanja prevezao u jednu privatnu kliniku u Beograd, odakle je i dao prvu izjavu poslije nesreće. I to poslije SMS prepiske.

"Ne mogu da pričam jer su mi jedva spasili jezik od amputacije. Usta su mi u koncima i jedno vreme neću moći da govorim. Ostalo je manje, više sve u redu. Imam neko krvarenje u mozgu, ali to će da se reši samo od sebe, samo je potrebno vreme. Za sada ne smem mnogo ni da hodam, pa iz kreveta ustajem samo kad moram do kupatila. Ruke su, hvala Bogu, dobro", rekao je Ninković za Informer i dodao:

"Pod jakim sam lekovima ovih dana, pa da budem iskren, retko čega se sećam. Nisam još ni svestan šta mi se dogodilo. Moji najbliži su me videli, pa su se umirili. Inače su preplakali ova dva dana, nisu spavali uopšte".

Prema Ninkovićevim rečima, iz Partizana ga niko nije zvao da pita kako je - i to je ono što vezistu Askolija dodatno boli.

"Zvalo me je mnogo nekadašnjih saigrača iz Partizana, sa nekima se godinama nisam čuo i video. Hvala im što su me se setili. S druge strane, od zvaničnika iz kluba me niko nije zvao, što je i bolje. To nisu ljudi, to su životinje koje su došle da unište klub, ali ne bih sada o njima. Meni je najvažnije da mi je puno mojih Grobara pisalo", rekao je Ninković za kraj.