Најава отварања обновљене кућа Милановића, како наводе из Градске управе "најстарије куће у Бањалуци", изазвала је расправе међу Бањалучанима.
Јер, многи тврде да је најстарија кућа у граду Шеранића кућа, заштићени споменик БиХ, који се прије 2 године урушио.
Која је од двије куће старија? И да ли то што се срушила, значи да Шеранића кућа више не постоји и да је њена обнова немогућа?
Бањалучки историчар Зоран Пејашиновић није се упуштао у актуелне расправе, али његова објава из августа свједочи да је Шеранића кућа ипак старија од Куће Милановића.
"По неким тврдњама, Шеранића кућа је саграђена давне 1580. године, што би значило да је вршњакиња Ферхадије и да је убједљиво најстарија приватна кућа у Бањој Луци. Озбиљнији познаваоци градње кажу да је, ипак, у питању крај 18. вијека, што је овој спратници са доксатима и даље осигуравало статус најстарије куће у нашем граду", написао је Пејашиновић.
Шеранића кућа се у децембру 2022. урушила.
Чак и површним познаваоцима историје Бањалуке јасно је да су грађевине са десне стране Црквене, дакле од џамије Ферхадије прем југу, много старије од оних који се налазе у данашњем центру града.
До средине 19. вијека на мјесту гдје се данас налази Господска улица била је Мусина бара. Развој овог “новог” дијела града почиње тек доласком српских трговаца из Херцеговине, а наставља се у доба Аустроугарске и Краљевине Југославије, када Бањалука постаје сједиште Врбаске бановине.
У османско доба центар града је био око џамије Ферхадије, а “ћаршија” се протезала све до Горњег Шехера, насеља које се данас званично зове Српске топлице. У том насељу се налази и Шеранића кућа, пише "Српскаинфо".
Ипак, Градска управа је најстаријом кућом у граду прогласила Кућу Милановића, која је изграђена у доба Аустроугарске, 1893. године и налази се преко пута Народног позоришта Републике Српске.
А шта ће бити са Шеранића кућом, која је најмање 100 година старија од Куће Милановића?
Ален Шеранић, актуелни министар здравља у Владе Републике Српске и један од 11 насљедника овог здања, за "Српскаинфо" открива да ће и та кућа бити обновљена. То што се урушила, каже, не значи да је њена обнову немогућа.
"Требало нам је скоро 13 година да ријешимо оставинске расправе насљедника кроз три лозе Шеранића, који живе широм свијета од САД, до Норвешке, Шведске, Њемачке. Потом је услиједило превођење статуса са друштвене на приватну својину, па усвајање УТ и локацијских услова", објашњава Шеранић.
Све то није било нимало лако, јер Шеранића кућа има статус националног споменика БиХ. Али, све су те препреке, каже Ален Шеранић, отклоњене.
"Контактирали смо Турску агенцију за сарадњу и координацију ТИКА, која је, као што је познато, заинтересована за подршку у обнови свих објеката из османског доба. Добили смо одговор да ће ТИКА преузети обнову куће, али тек када будемо имали грађевински пројекат и грађевинску дозволу", каже Шеранић.
Он процјењује да би тај посао могао бити завршен у наредна два до три мјесеца.
"Процјењујемо да ће нам у тој првој, припремној фази, бити потребно 150.000 до 200.000 КМ, а предсједник Републике Српске Милорад Додик је вољан да нам у томе помогне. Након тога би обнову куће преузела ТИКА", објашњава Ален Шеранић за поменути портал.
Он додаје да су Шеранићи сагласни да кућа буде јавно добро.
"Идеја је да ту буде музеј и простор за концерте камерне музике и књижевне вечери, како би Шеранића кућа, након обнове, имала нови живот у старом амбијенту", поручује Ален Шеранић.
