Пољаку, који је пјевањем пјесме "Ево банке" освојио пут у Бањалуку, те се у њу заљубио, и данас недостаје мирис бањалучке кафе и хране.
Двадесетседмогодишњи Хуберт Бретнер из Вроцлава завршио је студије српске филологије и, како каже, чим је чуо овај језик, брзо се заљубио у цијели аспект ове области.
"Заљубио сам се у српску музику, кухињу, књижевност и умјетност", рекао је Бретнер, те додао да је на првој години био награђен на такмичењу славенских пјесама, гдје је пјевао староградску пјесму "Ево банке".
"Награда је била путовање у Бањалуку на један семестар. Нажалост, због породичних разлога морао сам се раније вратити у Пољску, али ових неколико седмица било је довољно да заволим Бањалуку", рекао је он.
Додао је да је годину дана касније, у прољеће, опет приватно посјетио Бањалуку и поново је могао пити најбољу домаћу кафу, слушати музику у кафани и шетати Бањ брдом.
"Све знаменитости Бањалуке ми је показао мој пријатељ Милош, а његова ме породица дочекала као нико други", испричао је он, те додао да је гостољубивост људи невјероватна.
"У Бањалуци су сви љубазни и врло пријатељски расположени. Многи су били изненађени што учим овај језик", казао је он са осмијехом на лицу.
Како каже, разлике између Вроцлава и Бањалуке су знатне.
"У Бањалуци вријеме пролази двоструко спорије. Овдје свако има времена у миру попити кафу или двије. У Пољској се то догађа врло брзо. Кафа и идемо даље. Овдје сам могао уживати у њеном укусу, разговорима с пријатељима и слушању јединствене музике. Оно што ме фасцинирало је то што уз сваку кафу иде вода, али у Пољској воду морате додатно платити. Све ово ми недостаје у Пољској", рекао је он.
Бањалуку, како каже, повезује с прелијепом православном црквом и сатом у центру који обиљежава трагични потрес.
"Бањалуку повезујем и са укусним похованим палачинкама, којих нема у Пољској, и кнедлама које се овдје једу као десерт. Код нас кнедле се једу као ручак", рекао је он.
Како истиче, у Бањалуци, када некоме каже да учи српски, људи се јако изненаде.
"Нажалост, не радим свакодневно с овим језиком јер тренутно радим у туризму, али у будућности бих желио постати водич и причати људима о прекрасним мјестима на Балкану", рекао је он и додао, да може, сутра би се вратио у Бањалуку, те је упитао, уз осмијех на лицу: "Тражите некога за рад с Пољаком?"
"Како да опишем Бањалуку? Град с прекрасном ријеком у којој ти се сви смијеше. Храна је најбоља и недостаје ми домаћа кафа сваки дан", закључио је Хуберт.
(Фото: Град Бањалука / Независне)
