"Каубојска политика и тренирање строгоће". Тако би се могло описати поступање америчке администрације и њихове амбасаде у БиХ. Такво понашање је у најмању руку непримјерено, јер Бечка конвенција о дипломатским односима јасно прописује да страни амбасадор искључиво треба да ради на сарадњи своје и земље домаћина, и да се не мијеша у тамошњу политику.
"Амбасадор земље именовања, значи ако сте именовани у једну земљу пријема, нема право да се мијеша у унутрашње ствари земље пријема, дакле било који амбасадор не би требало да се мијеша у унутрашње ствари у БиХ", каже Борислав Марић, дипломата.
Амерички цинизам ту не престаје. Република Српска и њени званичници се годинама суочавају са америчким санкцијама. Чак су испаштале и институције које званично нису под санкцијама, већ поједини функционери. А управо тиме се хвалио амерички амбасадор Мајкл Марфи. Он је поздравио недавне сајбер нападе на сервере Владе, МУП-а и других институција.
"То је готово у равни похвале терористичког напада. Критични системи Републике Српске, значи на кључне системе за функционисање, за здравље, бригу о грађанима, за управљање, за безбједност, јер су и полицијске структуре биле погођене, је као да се хвалите терористичким чином, што није забиљежено у међународном праву, такав акт можемо рећи и агресивног понашања, због санкционисаних физичких лица која обављају јавне функције. Дакле нису институције под санкцијама иако су погођене једним таквим девастирајућим чином", каже Драган Дакић, професор међународног права.
Није Марфи једини. Британски амбасадор Џулијан Марфи чак је писао лично нашем главном уреднику, како бисмо требали и о чему да извјештавамо. Све то не смета бошњачким политичарима, који поздрављају такве потезе, призивају бонска овлаштења, дају одријешене руке странцима у Уставном суду, и онда причају о суверенитету.
