Министар финансија и трезора у Савјету министара БиХ Срђан Амиџић каже да су грађани БиХ у овом моменту уплатили 15 км аутопутева, 50 км аутопутева на рачун средстава од путарина која су блокирана у УИО.
Остаје озбиљно питање расподјеле путарина, јер је ријеч о озбиљним средствима која се налазе у УИО и на том примјеру можемо показати да ли смо озбиљна држава и да ли можемо функционисати на овај начин, поручио је министар финансија и трезора.
"Оно што грађани требају да знају је да смо ми у овом моменту преварили људе који живе у БиХ. Грађани БиХ су одвојили нека средства и за те новце се требају изградити километри и километри путева. У овом моменту грађани у БиХ су уплатили 15 км аутопутева које не градимо, затим 50 км магистралних путева и ми се не можемо договорити на који начин то да вратимо. И на овај начин не можемо даље. Схватам ја тврде ставове и Републике Српске и ФБиХ."
За БХРТ је рекао како није споран комплетан износ тих средстава.
"Није споран читав износ. Требамо грађанима испоручити оно што је плаћено, и онај спорни мали дио оставити за договор касније. Поставља се и питање, можда, кривичне одговорности. Инфлација је прошле године била 14 одсто, 20 милиона КМ нама поједе инфлација када су у питању ти путеви. Имате предузећа ЈП Аутоцесте и Аутопутеве Републике Српске који се задужују поред средстава који стоје на рачуну УИО БиХ. Имам ли право поставитио питања "Јесмо ли ми озбиљни" или "Да ли ћемо преварити људе који су гласали и који су нас изабрали". Ти људи су уплатили, ми њима морамо да испоручимо оно што је уплаћено. На такав начан дајемо посао Добој Путевима, Ливно путевима и остало, ми смо њихов послодавац. Свјестан сам да ФБиХ има своје размишљање као и Република Српска, али морамо наћи нешто заједничко", каже Амиџић.
Закон о Суду БиХ
"Што се тиче Закона о Суду он представља ствар политичког договора, али оно о чему се говорило када је у питању Српске ту је дефинисан став када говоримо о самим приоритетима у вези са политичким питањима која су битна. Само на такав приступ међусобног уважавања може се доћи до рјешења", каже Амиџић.
Он је поручио и да га нервирају питања о другим темама јер није он министар опште праксе, него министар финансија и трезора.
"Оно што је мени повјерено је министарство финансија. Онај ко предлаже ту одлуку треба да зна да тај износ није три милиона, него три милиона и шесто хиљада и не може да се исплати из буџетске резерве јер се зна шта буџетска резерва подразумијева. Ја мислим да ни хеликоптери,ни закон о судовима не могу да буду најбитнија питања када причамо о Босни и Херцеговини. Питање које стављамо по страни и које је битно је буџет. То је један посао који се налази пред нама. И кад су у питању хеликоптери и када је у питању Министарство одбарене БиХ, постигли смо разумијевање да тај буџетски захтјев који је износио око милијарду и 800 милиона КМ неће бити прихваћен и неће се реализовати као такав, односно мора се кориговати. То је једна од тема о којој морамо да се бавимо поред ових осталих", каже Амиџић.
Он поручује да није добро да институције на нивоу БиХ не дијеле судбину локалних заједница, ентитета и кантона.
"Сви наведени нивои су приступили процесу рационализације, труде се да ефикасно проводе процесе, само институције на нивоу БиХ се понашају да су лишени тог процеса и нисам сагласан са тим. За 2024. године ми морамо кориговати трошкове јер нам недостаје 37 милиона КМ и то мора да коригује не само министарство него принцип мора да важи и за мање. Говорили смо о Комисији за концесије гдје је издвојено милион КМ, а нису дали ниједну концесију, или нпр. Агенција за подршку полицијским тијелима, од 2008. године раде и једина им је обавеза да проводе јавне набавке и до сада су урадили само једну. Њихов буџет на годишњем нивоу је 1,5 до 2 мил КМ на нивоу БиХ", каже Амиџић и напомиње да су то теме које га занимају.
"Буџетски корисници се морају једноставно уклопити у буџетски оквир који постоји и на такав начин могу да дођу до буџета. Они који се не буду могли уклопити, биће криви или одговорни што институције на нивоу БиХ гурају у привремено финансирање. Министарство којим ја управљам ће предложити мањи буџет", рекао је Амиџић.
Не може доћи до повећања прорачуна?
"Не видим разлог зашто би повећавали када неке ствари можемо радити на ефикаснији начин и да та средства доставимо ентитетима, кантонима, локалним заједницама да они рјешавају шта су проблеми грађанима. Када је у питању УИО, тај раст је условљен што ту крајњу потрошњу плаћају крајњи корисници. Мислим да је нормално да већина или највећи дио средстава се врати онима који су уплатили", каже Амиџић.
