Кристијан Шмит је починио кривично дјело према Дејтону, а питање је ко ће га тужити, пише портал Поскок.
Он је заправо оптужио Милорада Додика у име грађана Републике Српске, поништавајући њихово право да доносе сопствени Кривични закон, који им је загарантован Уставом БиХ. Укратко, почео је да ради са Србима оно што су Петрич и Ешдаун урадили са Хрватима.
1. ПРАВНИ ОКВИР ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА
Дејтонски мировни споразум (ДМС) се састоји од 11 анекса, од којих је Анекс IV Устав Босне и Херцеговине. Овај документ јасно дефинише надлежности институција БиХ, укључујући законодавну и судску власт.
Устав БиХ не предвиђа могућност наметања закона од стране високог представника, а законодавну функцију додјељује искључиво Парламентарној скупштини БиХ.
1.1. Члан III Устава БиХ: Надлежности и односи између институција БиХ и ентитета
Став 1. јасно каже да су искључиве надлежности државе БиХ спољна политика, царина, монетарна политика и међународно право.
У ставу 2 се наводи да све надлежности које нису изричито додијељене институцијама БиХ припадају ентитетима.
Став 3 регулише законодавни процес, јасно утврђујући да законе може доносити искључиво Парламентарна скупштина БиХ.
То значи да високи представник не може мијењати Кривични закон БиХ, јер би то представљало директно преузимање надлежности надлежних институција.
1.2. Члан VI Устава БиХ: Судска власт
Уставни суд БиХ тумачи Устав и штити његову примјену. Нигдје се не спомиње овлашћење Високог представника да мијења Кривични закон или намеће правне акте.
2. БОНСКА ОВЛАШЋЕЊА – ПОЛИТИЧКИ АКТ БЕЗ ПРАВНЕ ОСНОВЕ
Бонска овлаштења (1997.) нису дио Дејтонског споразума , већ су их увели представници држава чланица Вијећа за имплементацију мира (ПИК), без формалне ратификације од стране било којег парламента, укључујући Парламент БиХ или парламенте држава потписница Дејтона.
Осим што немају формално правни легитимитет, Бонска овлашћења нису усвојена ни једним међународним уговором, што значи да су правно неважећа према међународном праву.
3. ШМИТ КРШИ МЕЂУНАРОДНО ПРАВО
Дејтонски споразум није дао високом представнику законодавна овлашћења.
Бонска овлаштења нису правно ваљана, јер их никада није ратификовао Парламент БиХ.
Наметањем измјена и допуна Кривичног закона Шмит је прекршио принцип суверенитета БиХ (члан 2. Повеље УН).
Мијешање у законодавни систем државе без мандата УН и Парламента БиХ представља кршење међународног права (члан 1. Међународног пакта о грађанским и политичким правима).
4. ШТА БиХ МОЖЕ ДА УЧИНИ?
БиХ може предузети међународне правне кораке против Шмита, и то:
4.1. ТУЖБА ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ (МСП)
ИЦЈ (International Court of Justice) има надлежност над споровима између држава. БиХ може поднијети тужбу против Њемачке као државе која је именовала Шмита, јер је његово дјеловање супротно међународном праву и суверенитету БиХ.
4.2. ЖАЛБА ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА (ECHR)
Грађани БиХ могу поднијети тужбу против Шмита због кршења права на демократско одлучивање, јер је његово наметање закона директно супротно принципу правне сигурности и демократије.
4.3. ТУЖБА ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ КРИВИЧНИМ СУДОМ (ICC)
Уколико Шмитови поступци доведу до систематске злоупотребе овлашћења, пред Међународним кривичним судом (ICC) би могао бити покренут случај за политичку репресију и доношење закона без правног основа.
Шмит нема право мијењати Кривични закон Босне и Херцеговине јер за то нема основа у Дејтонском споразуму или међународном праву. Бонска овлашћења су политичка одлука, а не правни документ, и њихово коришћење представља правну злоупотребу и вишак овлашћења.
Босна и Херцеговина има правне механизме да оспори Шмитове одлуке пред међународним судовима и заштити свој суверенитет. Кључни потез је тужба пред Међународним судом правде против Њемачке, јер је Берлин именовао Шмита без сагласности Савјета безбедности УН.
ШМИТ ЈЕ ПРИЛИКОМ НАМЕТАЊА ИЗМЈЕНА КРИВИЧНОГ ЗАКОНА БИХ ОБЕСМИСЛИО ПРАВО ГРАЂАНА ДА ОДРЕЂУЈУ ВЛАСТИТЕ ЗАКОНЕ И НЕЗАКОНИТО ОПТУЖИО ДОДИКА
Кристијан Шмит је наметањем измјена и допуна Кривичног закона БиХ преузео овлашћења која му Дејтонски споразум не даје, обесмислио је демократски процес у БиХ и директно нарушио суверенитет грађана – како Федерације БиХ тако и Републике Српске.
1. ШМИТ ЈЕ ИЗБЈЕГАО ПРАВА ГРАЂАНА И ПАРЛАМЕНТА
Кривични закон БиХ, као један од основних закона државе, може се мијењати искључиво кроз законодавни процес у Парламентарној скупштини БиХ. Међутим, Шмит је заобишао овај процес, донио своју одлуку и потпуно елиминисао право демократски изабраних представника БиХ да одлучују о нормама казне.
то значи:
Обесмислио је рад институција БиХ и поништио улогу парламента.
Спријечио је грађане БиХ да преко својих изабраних представника мијењају Кривични закон.
Директно утицао на правосуђе стварајући основу за политички процес против Милорада Додика и власти РС.
2. ШМИТ ЈЕ ЈЕДНИМ ПОТЕЗОМ ПОНИШТИО ПРАВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДА ИМА СУВЕРЕН КРИВИЧНИ ЗАКОН
Према члану III Устава БиХ, ентитети имају надлежност за сва питања која нису изричито додијељена БиХ . Будући да Устав БиХ нигдје не спомиње кривично законодавство на државном нивоу, Република Српска има право да доноси своје кривично законодавство, а измјене и допуне Кривичног закона БиХ треба да буду договорене кроз институције, а не наметнуте од стране међународне бирократе.
Шмит је:
Он је Народној скупштини РС одузео право да учествује у измјенама и допунама Кривичног закона БиХ.
Узурпирана овлашћења која припадају ентитетским и државним законодавцима.
Он је својом уредбом увео правни преседан према којем ОХР може директно кривично гонити политичке представнике РС.
3. ШМИТ ОПТУЖИО ДОДИКА У ИМЕ ГРАЂАНА КОЈИМА ЈЕ ОДУЗИО ПРАВО НА ОДЛУЧИВАЊЕ
Шмит је не само прекршио Дејтон, већ је директно кројио правосудне процесе у БиХ тако што је оптужницу против Додика учинио неизбјежним.
Оптужницом против Додика на основу Шмитових измјена закона, Тужилаштво БиХ не примјењује закон који су донијели легални органи власти, већ закон који је Шмит незаконито наметнуо.
то значи:
Увео правну несигурност – ако високи представник може мијењати кривичне законе без парламента, онда ниједан закон у БиХ више није сигуран.
Исполитизовано правосуђе – судски процеси сада зависе од воље ОХР-а, а не од закона које доноси Парламент БиХ.
Поставио преседан према којем ОХР може изрећи казнене мјере против било којег политичара или грађанина у БиХ без демократског легитимитета.
4. ШТА БиХ МОЖЕ ДА УЧИНИ
БиХ и Република Српска могу покренути правне радње против Шмита, укључујући:
4.1. ТУЖБА ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ ПРАВДЕ (ICJ)
БиХ може тужити Њемачку због именовања Шмита без одобрења Савјета безбједности УН-а, чиме се крши међународно право.
4.2. ТУЖБА ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА (ECHR)
Грађани БиХ могу тужити ОХР због кршења демократског права на доношење закона кроз парламент, што је супротно Европској конвенцији о људским правима.
4.3. ПОЛИТИЧКА БЛОКАДА ОДЛУКА ОХР-а НА НИВОУ БИХ
Република Српска може усвојити закон којим ће Шмитове одлуке прогласити неважећим на територији Републике Српске.
Покренути процес у УН за формално оспоравање Шмитове улоге.
Шмит је не само прекршио Дејтонски споразум, већ је и незаконито промијенио Кривични закон БиХ, чиме је елиминисано право грађана и демократских институција да одлучују о законима који их обавезују.
Његова одлука је директно политички мотивисана, јер је поставила правни оквир који омогућава кривично гоњење Додика, без демократског легитимитета.
БиХ, а посебно Република Српска, има законске механизме да оспори Шмитове одлуке пред међународним судовима и заштити свој суверенитет. Кључни потези укључују тужбу пред ICJ против Њемачке и тужбу пред ECHR.
