Колумну Драгомира Андана преносимо у цијелости:

- Након одлуке Кристијана Шмита, туристе и потомка високог СС официра III Рајха о именовању Владе ФБиХ, те потврђивања исте у Заступничком дому парламента ФБиХ, на насловној страни „троброја“ најутицајнијег бошњачког дневног листа „Аваз“ освануо је текст са насловом: Одлазак радикалне династије.

Аваз је тако коначно, слуђену и радикализовану бошњачку јавност суочио са истином о власти и владању Алије Изетбеговића. Назив „династија“ не би био тачан нити би имао смисла без утврђивања његове улоге као творца али и заточеника „династије“. Протести сљедбеника „династије“ прије формирања власти у ФБиХ били су истовремено и жалосни и смијешни. У коначном, слуге одређених западних центара моћи су добиле награду за вјерну службу. Бошњаци и Хрвати су добили нову власт на челу са Никшићем који је предсједник СДП БиХ.

Иначе, ова је партија насљедница Савеза комуниста БиХ и у својој историји је имала много диктатора и страних плаћеника. Један од плаћеника се звао Никола Узелац, кога је енглеска обавјештајна служба врбовала током његовог усавршавања у Лондону. Исти тај Узелац, са својим истомишљеником Нијазом Дураковићем направио је списак кога треба елиминисати током познате афере „ Агрокомерц“.

Један од циљева је био политички одстријел Хамдије Поздерца кроз ову аферу. Поздерац је био политичар са југословенском оријентацијом. У операцији његове политичке елиминације су учествовали сарајевски радикали окупљени око Муслиманске браће са намјером да се Алија Изетбеговић изведе из затвора и да се постави на политички босански трон. Узелац, тадашњи предсједник ЦК СК БиХ  је уз  подршку неколицине високопозиционираних полицајаца МУП БиХ покренуо процес дестабилизације БиХ. Знамо јако добро да је БиХ била чувар „титоизма“ и исто је водило у крвав сценарио рушења Југославије.

Такође, Узелац је на крају свог мандата у предсједништво ЦК БиХ увео Нијаза Дураковића који је већ прошао обуку ПЛО и ФАТАХА. Тадашња Служба државне безбједности је на вријеме информисала претпостављене о одласку Дураковића на обуку у Иран. Врх Службе је заташкао ове информације. Да појасним, то је тај исти Дураковић коме је 1991. године  у Гацку „засмрдио тамјан“. Поред Дураковића, од иранске службе је заврбован и припадник Службе државне безбједности БиХ Џевад Чогађић. Он је на волшебан начин из СДБ отишао у сарајевски дневни лист Ослобођење. У томе му је помогао Дураковић као његов даљи рођак из Стоца.

Узелац је за своје вријеме довео многобројне сараднике енглеске обавјештајне службе. Од Срба најпрепознатљивију у будућем времену су Богић Богићевић и Младен Иванић. Од Муслимана ту су Нијаз Дураковић и Здравко Гребо. На овакав начин је уз претходну елиминацију пројугословенских политичара у БиХ могао почети и процес њеног разбијања.

Кључно је напоменути да се испоставила тачном процјена британске МИ6 да треба разбити БиХ која чува јединство Југославије. У даљем, лакше ће ићи дефинитивно разбијање Југославије.

На првим вишестраначким исборима у бившој РБиХ 18.11.1989. године Савез комуниста БиХ је наступио са слоганом „СК БиХ-Социјалистичка демократска партија“. Нијаз Дураковић, палестинско-британски ученик и сарадник преузима вођење СК БиХ. Дакле, сви планови предвиђени од британске МИ6 су могли да иду несметано.

 Ових дана, Милана Узелца у својој колумни помиње угледни универзитетски професор Ненад Кецмановић, свједок и хроничар тог времена. Поставља се  питање, да ли ми Срби нећемо или нисмо стварно видјели улогу Узелца у рушењу Југославије?. Његову значајну улогу на самом уводу у крвави братоубилачки рат на просторима БиХ и бивше Југославије?. 

Долазећи под оперативну обраду СДБ-а БиХ, Хамдија Поздерац је тада моме пријатељу рекао који су руководиоци и комунистички функционери у БиХ били лица од највишег повјерења у врху бивше Југославије. Тада је рекао да је Бранко Микулић припадник усташке младежи и „њемачки копилан“. Породицу Диздаревић је назвао „домобранском сатнијом“ која је своје присуство у Савезу комуниста Југославије добро наплатила.

Морамо рећи и ко је Никола Узелац. Рођен је 28.08.1932 године у Бихаћу. Филозофски факултет је завршио у Сарајеву, а Британци су спонзорисали и водили његово усавршавање у Лондону. Почетком ратних збивања 1992. године, овај Титов комуниста са породицом одлази у Лондон. Тамо је и преминуо 2005. године. Значи, надживио је Алију Изетбеговића за двије године а кога је он и његова партија довела на власт. БиХ се није ријешила Британаца и њихове обавјештајне службе.

Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Србије, је недавно прокоментарисао упорно негирање територијалног интегритета Србије по питању Косова и Метохије  од стране „сарајевске чаршије“. Упитао је том приликом „шта би било када би ми Срби негирали територијални интегритет БиХ и признали право Републике Српске на отцјепљење од БиХ“? Наравно, услиједиле су оштре реакције бошњачких политичара на челу са Елмедином Конаковићем, бившим високим функционером странке СДА. Какво лицемјерје Конаковића. Лице које је у истрагама Европола, америчког ФБИ и ДЕА повезано са највећим супер-картелом „ Тито и Дино“. Шеф овог картела је Един Гачанин, холандски држављанин, рођен у у Сарајеву а који је своју нарко мрежу широм Европе контролисао из Дубајиа.

Овој изјави је претходила изјава министра одбране БиХ Зукана Хелеза на Н1 телевизији у БиХ да је постојао „тајни војни камп у Републици Српској који је угашен а којим су руководили руски инструктори“. Наравно, ријеч је о измишљотинама „лажног ратника“, наставника географије који ни пушку не умије да држи у рукама. Човјек са јеврејским презименом Хелез и арапским именом. Управо његове изјаве откривају огромно незнање али и шовинизам и страховити антагонизам према свему шта је српско. 

Искрено, ово доводи до размишљања у ком правцу овакве бошњачке „вође и прваци“ воде свој бошњачки народ и своју имагинарну „босанску државу“?. Може се дати прецизан одговор. Овакви политичари не могу функционисати у стабилим политичким условима. Они производе кризе смишљено. Наравно, уз помоћ својих контролора и ментора, моћних страних обавјештајних структура. У Сарајеву прате и снимају дипломате и битне стране званичнике као што је мађарски министар иностраних послова Петер Сијатро.

Такође, под оперативном обрадом су и сви значајнији представници Срба и Хрвата. Своју „умишњену муслиманско-хрватску федерацију“ су претворили у случај, по моделу града Мостара. Овај „гордијев чвор“ је уз тиху подршку оваквих лидера могао пресјећи странац Шмит. Њемачки држављанин без легалитета у БиХ. 

У својим небулозним наступима Хелез се хвалисао како има информације од страних обавјештајних служби. Онда, зашто се исти тај Хелез не упита како су те стране службе  мирно посматрале одлазак преко 500 џихадиста из БиХ у Сирију? Зашто те исте стране службе скривају информације које су уручене амбасади БиХ у Москви да су око 200 радикалних исламиста из БиХ одласком из Сирије свој крвави пут наставили са нацистима у украјинској војсци у Украјини? Да учествују у борбама против Руса? 

Да ли Хелез повезује прави разлог премјештања додатних снага ЕУФОР-а у БиХ? Па зар нису за то разлог постојање стотина вехабијских насеља у БиХ? Како на то утичу ратнохушкачке поруке хоџа из Козарца и Али Пашине џамије у Сарајеву? Дјеловање вехабија иза зидова џамије Краљ Фахд у Сарајеву?Пријетње које из Сарајева упућују ка Европи?

Изгледа да Хелез од тих страних служби на које се позива није добио никакве податке. Ако их је добио, онда му оне не сметају да у Србима види једину опасност у БиХ. Сасвим је јасно да би сакрили своје намјере овакве политичке квазивође Бошњака упорно и малициозно подмећу тезу да су Срби тај фактор који угрожава мир и стабилност у БиХ.

Управо ово садашње вријеме свједочи о братству идеолошких система. Босанског комунизма „титоизма“ и хитлеровске нацистичке идеологије. Комунисти су се након II свјетског рата устоличили на власти у Сарајеву на идеологији њемачког национал-социјализма у својим главама и у својој души.

Пропусти из прошлости и комформизам су довели до трагичних догађаја и братоубилачког рата. Из свега се морају извући поуке. Срби не смију бити ослоњени на слаткорјечиве и заблудне, преварне фразе глобалних вриједности и благостања. Морамо се ослонити примарно на своје националне интересе и циљеве. То сваки народ и нација чини. 

Република Српска мора имати своје јединство у будућем периоду. Одлучно се мора инсистирати на хомогенизацији око националних вриједности Срба. Државничка политика предсједника Републике Српске Милорада Додика мора бити препозната и добити општедруштвену подршку. Морамо сачувати мир и стабилност. Република Српске треба бити замајац и снага у свим позитивним процесима у уставној БиХ и у регионалном смислу. Заједно са Србијом, на овим основама,  имамо реалне перспективе просперитета свих а посебно будућих генерација - наводи се у колумни.

Пратите нас и путем Вибера