Став Републике Српске је да апелационо одјељење Суда БиХ мора бити позиционирано у Српској и што више удаљено од Сарајева и утицаја одређених амбасадора западних земаља, попут амбасадора САД у БиХ Мајкла Марфија и Кристијана Шмита, рекао је замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац.
- Видимо на који начин се политички монтирају процеси у Сарајеву пред Судом и Тужилаштвом БиХ. Наша позиција је јасна, да је правосуђе потпуно у функцији интереса одређених амбасада у БиХ, прије свега Марфија, самозваног Шмита и тако даље - навео је Кошарац.
Кошарац је истакао да је проблем закона о Суду БиХ у томе што није усаглашен и што партнери из једног дијела ФБиХ немају политичке храбрости да схвате да Српска има кредибилан захтјев да сједиште апелационог одјељења Суда БиХ буде у Бањалуци.
- Нема политичке подршке у том смислу, а ми не прихватамо никакво друго рјешење које ће пролонгирати доношење неке одлуке. Нисмо наивни - рекао је Кошарац новинарима након данашње сједнице Савјета министара.
Он је додао да би сједиште апелационог одјељења било гдје близу Сарајева могло произвести исте ефекте, а то је ефикасан утицај западних земаља и амбасада на правосуђе у БиХ.
Кошарац је навео да отворена питања постоје и око надлежности Суда, наводећи да надлежност апелационог одјељења мора бити јасно дефинисана, али не на начин, како је то предлагач, министар правде у Савјету министара Давор Буноза понудио.
- Више пута смо покушавали у разговорима да то питање дефинишемо. Наилазимо на отпор, а тада нема усаглашеног кретања и нема одлучивања. То питање надлежности ће бити актуелно и нећемо дозволити да се било каквим тумачењима било којег појединца, под плаштом не знам каквог пута, донесе одлука која ће штетити позицији Републике Српске у сваком смислу - нагласио је Кошарац, који је и министар спољне трговине и економских односа.
Говорећи о европском путу БиХ, Кошарац је подсјетио да је базичан став СНСД-а и структура око ове странке био да се у пакету рјешава 14 кључних приоритета, истичући да је то могло бити урађено раније да су партнери из ФБиХ прихватили ову иницијативу.
Према његовим ријечима, одређена структура из ФБиХ, која има задату агенду од Марфија, покушала је 14 кључних приоритета користити као шведски сто, што је и успорило европски процес.
- Са друге стране, цијенимо да је БиХ могла добити статус отвореног преговора са ЕУ и у децембру када су добиле Молдавија и Украјина - казао је Кошарац.
Он је нагласио да је Европској комисији видљиво да се у БиХ у духу споразума и договора два ентитета и представника три конститутивна народа дошло до рјешења, због чега је и предложено да се донесе одлука о отварању преговора са БиХ, додајући да то није довољно, јер БиХ треба тачан датум почетка преговора.
- Какву ће одлуку донијети Европски савјет не знам, али оно што је чињеница је да смо имали конструктивну улогу, без обзира што није прихваћена наша иницијатива да 14 кључних приоритета у пакету рјешавамо, ишли смо питање по питање - нагласио је Кошарац.
Кошарац је подсјетио и на, како је рекао, фундаменталне ставове из Републике Српске, а који се односе на доношење закона о Уставном суду БиХ и престанку важења мандата страним судијама, о чему ће партнери у власти разговарати у априлу.
- И тада ћемо се погледати у очи. Неће стати политички живот и усаглашавање политичких питања са 21. мартом. Послије 21. марта долази април, када треба да причамо о Уставном суду - истакао је Кошарац.
Он је поновио да је то кључно питање за Републику Српску и због тога што одређене политичке структуре из дијела ФБиХ узурпирају Уставни суд у борби против интереса Републике Српске.
- Доћи ће то на ред, нека не мисле да смо то заборавили, то је актуелно питање у којем ћемо тражити став партнера, без обзира што га већ наговјештавамо, али ће се то питање морати ставити на дневни ред и ријешити га - закључио је Кошарац.
