Bevanda je istakao da je pitanje novog aranžmana sa MMF-om najmanji problem za vlasti na nivou BiH jer nijedna konvertibilna marka iz ovih kredita ne koristi se za budžet institucija BiH, već ta sredstva idu entitetima.

On je ukazao da svaki aranžman sa MMF-om podrazumijeva i određeni set reformi, od kojih neke predstavljaju i obaveze za institucije na nivou BiH, koje se moraju i sprovesti nakon potpisivanja Pisma namjere i prihvatanja strukturalnih odrednica i prethodnih mjera.

"Tokom pregovora izrazio sam spremnost da BiH prihvati aranžman sa MMF-om, ali predstavnici entiteta su ti koji, u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima, odlučuju šta je za njih prihvatljivo, a šta ne, i zato ne komentarišem ničije odluke ni postupke u Fiskalnom savjetu", rekao je za Dnevni avaz Bevanda, koji je i član Fiskalnog savjeta BiH.

Dogovor MMF-a sa vlastima u BiH o novom trogodišnjem proširenom aranžmanu vrijednom 1,5 milijardi KM još nije postignut zbog nedostatka konsenzusa u vezi sa reformama koje bi trebale da budu dio tog programa.

Stav vlasti u Republici Srpskoj je da ne prihvataju nikakav oblik prenosa nadležnosti sa Srpske na nivo BiH.