БиХ је земља без устава и живи неуставни живот, изјавио је професор Синиша Каран на штанду Републике Српске на београдском сајму књига током промоције своје књиге "Дејтонски чвор" коју је објавила издавачка кућа "Бесједа" из Бањалуке.
Каран је рекао да је написао ову књигу, јер сматра да Српска и БиХ у постдејтонском периоду живе у турбулентном времену, а академска заједница нема право да ћути, него мора да говори и буде активна у политичком и државном животу.
Он је навео да су у књизи садржана његова промишљања о уређењу БиХ у протекле три деценије, да су дијаметрално различите оцјене оних који се баве уставним правом о каквој се БиХ ради, федералној или унитарној.
- У уставном праву су незамисливе те разлике. Овај дејтонски чвор траје као проблем већ 30 година, када смо везали нешто што се везати не може - рекао је Каран, подсјетивши да нико од три народа није хтио овакву БиХ - Бошњаци су хтјели унитарну, Срби своју државу по принципу самоопредјељења, а Хрвати федерални облик удруживања.
Каран је рекао да ни међународна заједница, на крају крајева, никада није предвиђала унитарну БиХ ниједним планом, сви су предвиђали унију, односно конфедерацију три државе, гдје су носиоци суверенитета народи и ентитети.
Он је Уставни суд назвао "несретним", у коме је могуће прегласавање, те истакао да је унитарна држава БиХ немогућа и да за њу постоји само федерални облик живота, што је "рекао" и Дејтон.
Каран је нагласио да, нажалост, његов рукопис не даје одговоре, него око тога треба да се ангажује академска заједница, која треба да постави права питања и усмјери гдје се налази одговор.
Каран је подсјетио да се сутра навршавају 33 године од оснивања Скупштине српског народа у БиХ, те да данас све тенденције иду у правцу мајоризације српског народа у БиХ, јер ако Срби изгубе федералне принципе структуре БиХ, биће прегласани и ући у процес мајоризације.
- Губитком политичког бића, губи се временом и национално биће, народ који нема своју државу, нестаје - рекао је Каран.
Каран је рекао да је бонска овлаштења донио Савјет за спровођење мира као политичко ад хок недејтонско тијело, израз силе међународне заједнице и великих земаља, који даје директиве високом представнику.
- Сами себи рекли су да високи предстанвик има неку законодавну дјелатност. Умјесто да је Уставни суд чувар Устава, он је гробар БиХ који је веће зло направио овој земљи него сви високи представници и међународна заједница оног тренутка када је рекао да су закони високог представника домаћи закони - рекао је Каран.
Он је навео да је најмање 121 системски закон донесен на тај начин, те да је било неколико покушаја промјене Устава БиХ, на примјер да се формира министарство пољопривреде.
Каран је напоменуо да су бонским овлашћењима наметнули више од 70 некаквих пољопривредних агенција, па се данас ниједна биљка не може извести без сагласности нивоа БиХ.
Каран је нагласио да се у књизи говори како је долазило до преноса надлежности и да је у свему кључан федерални принцип који се не смије пореметити, те подсјетио да БиХ нема оригиналног Дејтонског споразума, нити превода.
- Уставни суд глуми врховни суд, ствара прецедентно уставно право, непојмљиво на нашим просторима. Ово је држава без устава, живи неуставни живот - рекао је Каран.
Он је подсјетио да се међународни уговори примјењују како су написани и не мијењају се, за разлику од Дејтонског који се насилно мијења.
"Ми смо у више наврата обавјештавали о кршењу дејтонског уговора", рекао је Каран, те додао да сила не дозвољава интервенцију Русије и Србије, које су једна од гараната Дејтона.
