Бурсаћева је у свом обраћању нагласила да БиХ, међу многим другим чланицама УН, није признала Косово као независну државу и да се та чињеница неће промијенити у будућности, саопштено је из Парламентарне скупштине БиХ.

- Резолуција 1244 и даље је на снази и не смије бити заобиђена или игнорисана - рекла је Бурсаћева и додала да, када је ријеч о демократији и владавини права, на терену се свакодневно свједочи о насиљу, грубим кршењима основних права Срба на самопроглашеном Косову, које у 21. вијеку и у срцу Европе живи у гетима и без слободе кретања.

Она је указала на то да су широм Косова и Метохије уништавана српска гробља у покушају брисања трага српског постојања на том простору, да је уништен велики број цркава и других објеката које су важан дио српске културне баштине, те упозорила да постоје многи покушаји лажне интерпретације историјских чињеница, поријекла и контекста културне баштине.

Имајући све ово на уму, констатовала је Бурсаћева, апсолутно је неопходно нагласити да ниједан од услова за приступање самопроглашеног Косова Савјету Европе није испуњен.

Након што је члан Комитета Дора Бакојанис из Грчке представила Комитету закључке проистекле из њене посјете Косову с циљем утврђивања чињеница у вези са захтјевом за чланство самопроглашеног Косова у Савјету Европе, Бурсаћева је члановима Комитета поставила питање да ли се у овом случају под термином владавина права подразумијева и владавина међународног права.

Она је рекла да би одговор на ово питање требао бити позитиван, иако, како је истакла, сви свједоче о опасном тренду да се одлучује супротно.

Члановима Комитета је представљен и детаљан извјештај о актуелним дешавањима у Либији и на Блиском Истоку, са освртом на посљедице ових дешавања на Европу.

На састанку је наглашено да је улога међународне заједнице у посредовању за постизање мира изузетно слаба због, како је речено, међународне анархије у којој се налазе међународни актери, међу којима главну улогу тренутно има САД, и уз двоструку улогу арапских држава.

На скупу је истакнуто и да ставови САД о питању овог сукоба често нису у складу са ставовима УН, а посебну забринутост изазивају посљедице овог сукоба како за Европу, тако и за цијели свијет.

Учесници засједања оцијенили су да се те посљедице, прије свега, огледају у порасту антисемитизма и исламофобије, а једино рјешење за престанак сукоба, без обзира на сложеност ситуације и чињеницу да ниједна од страна не признаје другу, јесте у повратку дијалогу.

Члановима Комитета су се у оквиру ове расправе обратили и амбасадор Израела у међународним организацијама у Паризу Хаим Асараф, као и амбасадор и шеф Мисије Палестине у Француској Хала Абу Хасира.

Сви учесници у расправи изнијели су став да се под хитно мора пронаћи рјешење сукоба, јер је, како су нагласили, недопустиво да страда велики број невиних цивила.

На сједници Комитета је расправљено и о извјештајима о националној политичкој реформи у Бјелорусији, као и о страном мијешању као пријетњи демократској безбједности у Европи.

Чланови Комитета су разговарали и о јачању учешћа младих у раду Парламентарне скупштине Савјета Европе, санкцијама као заштитним мјерама за људска права и демократију, те о теми миграција и азила у изборној кампањи и посљедицама за пријем и права миграната.

Пратите нас и путем Вибера