Предсједавајућа Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ упозорила је данас да је покидана линија између Предсједништва БиХ и Министарства иностраних послова (МИП) у Савјету министара, које је треба да проводи политику коју утврди Предсједништво.
Према њеним ријечима, очито је да у овом министарству ради ко шта и како хоће.
У расправи у Комисији за финансије и буџет о извјештају Канцеларије за ревизију институција БиХ о финансијском пословању МИП-а у 2022. години Бурсаћева је истакла да је ранијих 46 ревизорских препорука у извјештају за прошлу годину поновљено 30 препорука. С обзиром на ово, она је питала да ли се размишља о томе да Канцеларија за ревизију уради ревизију ефекта МИП-а.
Када је ријеч о ревизорском извјештају за ову институцију за прошлу годину, Бурсаћева каже да је за рубрику "Вјеровали или не" податак из извјештаја да поједини амбасадори без овлаштења потписују уговоре о заштити објеката.
"Проблем је што се ради о огромним средствима која су средства свих нас", нагласила је она и додала да ово није једини случај неодговорног трошења буџетског новца.
Бурсаћева је посебно истакла да је тадашњи министар иностраних послова у Савјету министара (Бисера Турковић) у 2022. години на осам путовања на далеке и егзотичне дестинације, међу којима је и Бали, потрошила 285.000 КМ, а да је за све доставила само један извјештај.
Као један од проблема због којих треба посветити пажњу раду МИП-а Бурсаћева је навела и мањак од 22.000 КМ из благајне Амбасаде БиХ у Техерану, а скренула је пажњу и на потребу утврђивања кодекса дипломата и запослених у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ у иностранству.
Бурсаћева је указала и на чињеницу да нису именовани руководећи службеници у МИП-у.
На њен приједлог усвојен је закључак да се од МИП-а затражи да информише Дом народа о свим радњама које је предузео према надлежним институцијама и истражним органима у циљу утврђивања одговорности за евидентиране мањкове и нестанке материјалних добара и новчаних средстава Министарства, те за евентуално незаконито трошење буџетских средстава.
Такође је на приједлог Бурсаћеве усвојен и закључак да се од МИП-а затражи да без одгађања покрене процедуру и изврши именовање руководећих службеника у овом министарству.
Комисија је данас размотрила и ревизорски извјештај о финансијском пословању Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ, при чему је највећи дио пажње посвећен јавним набавкама за изградњу објекта за смјештај Агенције у Бањалуци, измјештање архиве Агенције, те чињеници да још никада није заживио електронски потпис иако је закон донесен прије 15 година.
Извјестилац за овај извјештај члан Комисије и бошњачки делегат у Дому народа Џемал Смајић подсјетио је да је изградња објекта у Бањалуци била планирана за период 2011-2014, те да је са 25 милиона КМ потребних за ову намјену, колико је процијењено 2020. године, износ до сада порастао на 39 милиона КМ, док је Сњежана Новаковић Бурсаћ упозорила да је архива Агенције измјештена 300 километара, што доводи у питање њено функционисање.
Комисија је усвојила закључак којим се Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података обавезује да до краја године Парламентарној скупштини достави преглед тренутног стања по питању смјештаја Агенције у сједишту, Центра за складиштење, персонализацију и транспорт докумената Бањалука и архиве Агенције, те да изради анализу ризика и предложи резервну локацију за смјештај Центра за складиштење, персонализацију и транспорт личних докумената на територији Бањалуке.
Савјет министара и Агенција обавезани су да ревидирају планске и оперативне документе како би се у што краћем року завршила изградња објекта у Бањалуци за смјештај сједишта Агенције и свих потребних локација Центра за складиштење, персонализацију и транспорт личних докумената у Бањалуци.
Агенција је обавезана да изврши анализу тендерске документације код расписивања тендера за набавку личних докумената и омогући транспарентност поступака, те да о томе обавјести Парламентарну скупштину.
Усвојеним закључком обавезано је да Министарство комуникација и транспорта у Савјету министара Парламентарној скупштини БиХ достави преглед правних прописа који се примјењују на нивоу БиХ и на нивоу ентитета у вези са дигиталним потписивањем, те да усагласи са надлежним органима ентитета приједлог успостављања свеобухватног правног оквира у складу са уставним надлежностима.
Данас су размотрани и ревизорски извјештаји Министарства комуникација и транспорта, Министарства одбране, те Службе за заједничке послове институција БиХ.
