ЦИК БиХ, без сагласности оба дома Парламентарне скупштине БиХ, већ је тражила 17 милиона за куповину опреме потребне за изборе, која је предвиђена измјенама и допунама Изборног закона.
Суштина је у томе да се у изборни процес уведу нове технологије, скенери за лична документа, отисак прстију и бројање, као и видео-надзор. Све то је предложила СДА.
Из СНСД-а, кажу да се прво треба отворити питање именовања и политичке припадности чланова ЦИK-а.
“То нам говори да они већ имају идеју шта хоће, колико то кошта, гдје ће да купе и остало", каже Сњежана Новаковић Бурсаћ, српски делегат у Дому народа БиХ.
“Немогуће је да је ЦИK, која би требала бити независни орган, то није, јер ту сједе људи који су изабрани из различитих политичких партија, нама прича о заштити и легалитету изборног процеса на овај начин", рекао је Мирослав Вујичић, посланик СНСД-а у ПД ПС БиХ.
Ни ХДЗ БиХ неће подржати измјене Изборног закона. За њих је кључни проблем избор хрватског члана у Предсједништва БиХ.
Увођење нових технологија према приједлогу СДА примјењивало би се тек на општим изборима 2026., док би се на наредним локалним изборима спровео пилот пројекат.
Из Републике Српске и даље упозоравају да се овим измјенама ЦИК-у дају додатна овлаштења и заобилазе се институције. Остају при ставу да се о овако осјетљивом питању не би требало расправљати по хитном поступку.