Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да би било добро да је Дејтонски мировни споразум добио шансу да живи у пуном капацитету, како је и написан, јер би то значило да је БиХ уређено друштво које може изградити унутрашњи дијалог, али је, нажалост, прошао различите модификације и БиХ је стално у кризи због насртаја на тај споразум.
"Kроз све године смо видјели шта се дешавало са Дејтонским мировним споразумом и да га данас кобајаги бране они који су највише допринијели да буде изокренут, те да се гања неки дух, а не слово тог споразума", рекла је Цвијановићева.
Она је указала да се управо због тога БиХ данас налази у овом прилично великом нереду, те да то није, како неки кажу, једна од највећих или највећа криза, већ је, како је навела, БиХ стално у кризи управо због тог насртаја на Дејтонски мировни споразум.
"Шта даље рећи када имате човјека који се представља као високи представник, а када се погледа Анекс 10 и ко може бити на тој функцији, те чињеница да он није прошао кроз ту процедуру и позива се на Дејтонски мировни споразум, па још пријети да ће неког санкционисати јер не поштује тај споразум", рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, да са Дејтонским мировним споразумом различитим модификацијама у претходном периоду није учињено то што је учињено, БиХ би била успјешно друштво које може изградити унутрашњи дијалог, договарати се, а не зависити од тога да ли ће неко покуцати на врата неке амбасаде и чути неког амбасадора да му каже шта треба да ради.
Српски члан Предсједништва оцијенила је да је БиХ тамо гдје је сада јер су је урушили управо они који се највише позивају на БиХ и њену заштиту.
"Нису урадили ништа да буде очувана и када то кажем, мислим и на страни, и на домаћи фактор", рекла је Цвијановићева поводом 28. годишњице Дејтонског мировног споразума.
Данас се навршило 28 година од када је у америчкој бази "Рајт Петерсон" у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставноправни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.