Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић нагласила је да је одлазак страних судија из Уставног суда БиХ једини начин за завршетак кризе која постоји у функционисању ове правосудне институције.
Према њеним ријечима, да су стране судије штитиле кредибилитет суда и Устав, умјесто што су креирали нова уставна рјешења, ово питање не би било толико високо позиционирано на политичкој агенди, прије свега у Републици Српској.
"Међутим, та лоша пракса у којој се више напада Устав, него што се штити, и гдје су се доносила рјешења која су одударала од онога што је Устав предвидио и на шта је Република Српска дала сагласност, довело је до тога да је ово постало толико важно и тешко питање", рекла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је у оквиру 14 кључних приоритета које је пред БиХ поставила ЕУ речено да се мора извршити реформа Уставног суда, наводећи да се власт прво треба вратити домаћим структурама, те дефинисати и законом уредити како треба да функционише Уставни суд.
"Требало би да има и праксе која ће вратити вјеру људи у оно што ради тај суд. Низ погрешних ствари је довео до тога да је то заиста тешко питање које изазива високу политичку температуру и наметнуло се као једно од приоритетних", навела је Цвијановићева.
Говорећи о изјавама Кристијана Шмита да ће наметнути измјене Изборног закона, као и о кажњавању оних који 9. јануара буду прослављали Дан Републике Српске, наводећи одређене одлуке Уставног суда о овом питању, Цвијановићева је подсјетила да је судија из Македоније у Уставном суду БиХ пресуђивала и говорила да је 9. јануар штетан због повезаности са вјерским празником, што он није.
"Овдје се ради о Дану Републике, а то што се поклапа са вјерским празником је потпуно друга димензија. У исто вријеме, тај судија долази из земље у којој је управо вјерски празник, Илиндан, Дан државности. То су невјероватне нелогичности", изјавила је Цвијановићева за "Српскаинфо".
Она је додала да је одлука Уставног суда БиХ да 9. јануар прогласи неуставним била политичка одлука како би се задовољиле политичке амбиције бошњачке елите, наводећи да она није утемељена ни у праву, ни у Уставу.
"Посебно ако узмете у обзир то да БиХ нема закон о празницима. Да смо се о томе могли договорити, ми бисмо се договорили. Све то је остало у надлежности ентитета који организују празнике", истакла је Цвијановићева.
Говорећи о најави Шмита да ће наметнути измјене Изборног закона, Цвијановићева је нагласила да је против било каквог наметања, чак и онда када су високи представници именовани у складу са прописаном процедуром, наводећи да они нису добили мандате да намећу законе, мијењају Устав, смјењују људе, остављају их без личних докумената и ускраћују им приступ пословима.
"То је накарадно и дио једног потпуно погрешног развојног пута БиХ, због чега се данас налазимо у беспућу и безнађу. Није то само ствар онога што су радиле домаће институције, већ и у великој мјери оно што су радили разни високи представници. Нема наметања и оно је апсолутно неприхватљиво из више разлога", нагласила је Цвијановићева.
Она је додала да Шмит, уколико је мислио да ће некога смијенити, то неће урадити, истичући да су изабрани политичари на изборима добили обавезу да у име народа обављају одређену функцију.
"Нема Кристијана Шмита или неког другог ко то треба да ускрати", додала је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, високи представници и стране судије у Уставном суду БиХ, уз бошњачке судије су БиХ довели до тога да је она држава која није предвиђена Уставом, на који су сви у БиХ дали сагласност.
"Онда нас санкционишу на основу наводног непоштовања Дејтонског споразума, а када погледате шта пише у том споразуму и шта имамо у пракси, то нема везе једно са другим. Овдје постоји море неспојивих и нелогичних ствари, које су штетне за БиХ", истакла је Цвијановићева.
Говорећи о судском процесу против предсједника Републике Српске Милорада Додика, Цвијановићева је поновила да је он само радио свој посао који је прописан Уставом, потписујући указ којим се проглашава неки закон.
"У тој оптужници се наводи да је неко извршио кривично дјело зато што је извршавао своју Уставом прописану обавезу. Замислите колико је све то смијешно, колико је то постало трагично и комично", додала је Цвијановићева.
Цвијановићева је истакла да жели да вјерује да постоји јединство власти и опозиције у Републици Српској када је ријеч о заштити виталних националних интереса, али и да је пракса демантовала током година.
"Желим да вјерујем да наше јединство постоји када је у питању јавна имовина, када је у питању 9. јануар и било би добро да постоји када се ради о свим другим питањима која су оптерећујућа за Републику Српску, гдје се Српска бори да очува свој уставни капацитет", закључила је Цвијановићева.
