Савјет за провођење мира својим закључцима слагао је да Република Српска није страна потписница Општег оквирног споразума за мир. Потписани закључци доказују неписменост или безобразлук, јер нису успјели растумачити низ докумената који говоре да њихови закључци нису исправни.
Ипак, при самом састанку било је вјероватно да ће закључци бити обмањујући с обзиром да су му присуствовали Кристијан Шмит и Мајкл Марфи, а за мишљење се питао и Ћамил Дураковић.
"УО ПИК је такође појаснио да Република Српска није потписница Општег оквирног споразума за мир. Стране у Споразуму обавезале су се да ће у потпуности поштовати суверену једнакост, територијални интегритет и политичку независност БиХ и да ће у потпуности поштовати и промовисати испуњавање обавеза преузетих анексима Општег оквирног споразума за мир, укључујући њен Устав.
Редом ћемо представити документе гдје се Република Српска појављује као страна у мировном преговору.
29. август 1995, године: Споразум о заједничком изасланству на мировним преговорима о БиХ
У Београду је 29. августа 1995. године потписан споразум између званичника Савезне Републике Југославије и званичника Републике Српске, уз присуство патријарха Павла и владике Иринеја Буловића.
1. Вођсто Републике Српске пристаје на потпуно усклађивање свог приступа мировном процесу с оним Савезне Републике Југославије.
2. У том смислу, Република Српска именује три своја представника у заједничко изасланство од шест чланова на чијем челу ће бити предсједник Србије Слободан Милошевић, а који ће преговарати о мировном процесу за БиХ.
Делегација се састојала од Радована Караџића, Момчила Крајишника и Ратка Младића.
Изасланство има овлаштења да у име Републике Српске потпише дио мировног плана који се односи на Републику СРпску, с обавезом да се постигнути споразум стриктно проведе.
Споразум потписује: Из СРЈ: Зоран Илић, Слободан Милошевић, Момир Булатовић, Радоје Контић, Павле Булатовић и Момчило Перишић. Из Српске: Радован Караџић, Никола Кољевић, Биљана Плавшић, Момчило Крајишник, Душан Кондић, Алекса Буха и Ратко Младић.
Резолуција 1021 Савјета безбједности УН-а (Њујорк, 22.11.1993)
Текст резолуције 1021 Савјета безбједности УН-а каже:
"Поздрављајући парафирање Општег оквирног договора о миру у БиХ и његових Додатака (заједно: Мировно договор) од стране Републике Босне и Херцеговине, Републике Хрватске и Савезне Републике Југославије те осталих 21. новембра 1995. у Дејтону, Охајо, којим стране пристају формално потписати Мировни споразум.
Даље се наводи:
"Као потврду заједничког хтијења за постизање мира у регији учесници наглашавају личну важност одржања прекида ватре, сарадње са свим хуманитарним и другим организацијама у БиХ, као и осигурање безбједности и слободе кретања радника тих организација. Изасланства Републике БиХ, Републике Хрватске, СРЈ (такође и у име РС) и Федерације БиХ, посебно се обавезују суздржати од сваког непријатељског поступка или ометања припадника УНПРОФОР-а, међународних снага које ће бити распоређене у складу с Општим оквирним споразумом или особља хуманитарних организација и агенција."
Текст завршне изјаве у Дејтону (Дејтон, 21.11.1995)
Након описа преговора и предложеног истакнут је сљедећи пасус:
"Предсједник Изетбеговић, у име Републике БиХ, Предсједник Туђман, у име Републике Хрватске, Предсједник Милошевић, у име СРЈ и у име РС, те предсједник Зубак, у име Федерације БиХ, парафирали су Општи оквирни споразум и његове анексе и тиме парафиране документе учинили коначнима изражавајући своју сагласност да их се сматра обавезнима тим документима, као и своју опредијељеност да без одлагања потпишу Општи оквирни споразум и његове Анексе.
Општи оквирни Споразум за мир у Босни и Херцеговини (Дејтон, 21.11.1995., Париз, 14.12.1995.)
Текст Општег оквирног споразума за мир у БиХ
У набрајању чланова записано је сљедеће: Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска и Савезна Република Југославија ("Странке")
Примајући на знање споразум од 29. августа 1995. којим је делегација Савезне Републике Југославије овлаштена потписати у име Републике Српске дијелове мировног плана који се односе на њу, уз обавезу строге и досљедног провођења постигнутог споразума.
Све ово су званични документи који већ у самом старту доказују да је Савјет за провођење мира (ПИК) слагао јавност. Поред присутних представника земаља које су непријатељски настројене према Српској, састанку се обратио и Ћамил Дураковић, као очигледно релевантни представник Републике Српске.
