Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ), на списку дужника за порез на додату вриједност (ПДВ) налазе се 1.484 компаније, које су укупно дужне 351.599.750 КМ.
Наиме, на прва два мјеста налазе се компаније из БиХ чији је укупан дуг око 50 милиона КМ, а убједљиво највећи дужник је компанија КЈКП “ГРАС” из Сарајева, чији дуг износи 27.270.968 КМ.
На другом мјесту је “Сарајевска пивара”, која је за ПДВ дужна 22.341.084 КМ. На трећем мјесту је РУ Крека из Тузле, чији дуг износи 18.916.484 КМ, на четвртом “Босмал” из Сарајева са дугом од 13.489.687 КМ, док је пети “Монтер & Ко” из Бијељине, који је дужан 7.651.810 КМ.
Шести дужник на овом списку је брчанска компанија “Хисар Траде”, која је дужна нешто више од седам милиона КМ, а одмах након ње, на седмом мјесту, налази се Јавни сервис РТВ Босне и Херцеговине са дугом од 6.813.674 КМ.
На осмом мјесту је “Еxтраблатт” из Градачца са дугом од 5.633.840 КМ, док је девета “Флy Босниа”, компанија која је требало да буде званични авио-превозник БиХ, а за ПДВ је дужна 3.019.546 КМ.
На десетом мјесту се налази компанија “Гулф Реал Естате”, која је изградила “Први арапски град у БиХ”, а дужна је за ПДВ 2.756.126 КМ. Како наводе из УИО БиХ, принудна наплата индиректних пореза, осталих прихода и такси у надлежности је организационе јединице Управе за индиректно опорезивање БиХ, а спроводи се на начин и под условима прописаним законом.
“Групе за принудну наплату у регионалним центрима УИО поступак принудне наплате покрећу и врше по службеној дужност (за дуговања која произлазе из разреза који је извршио УИО период принудне наплате почиње наредног дана од дана истека рока за добровољно плаћање, тј. до петнаестог у мјесецу након истека мјесеца у којем је извршен разрез, а кад је у питању пријава самоопорезивања, почетак периода принудне наплате почиње тећи наредног дана од дана истека рока за подношење пореске пријаве). Поступак принудне наплате почиње када се дужнику уручи налог за принудну наплату, те уколико дужник не плати износ који је наведен у налогу за принудну наплату у остављеном року, УИО наставља да плијени дужникову имовину”, наводе из УИО БиХ.
Како додају, запљена имовине регулисана је одредбама Закона о поступку принудне наплате, гдје је прописан и редослијед намирења, те је по реду првенства одређена пљенидба готовине или средстава на рачунима отвореним код банака или других финансијских институција.
“Даље мјере принудне наплате над главним дужником су пљенидба новца депонованог у финансијским институцијама, пренос средстава са блокираних рачуна код банака или других финансијских институција, пљенидба дужникових ненаплаћених потраживања и права дужника, пљенидба плата, накнада, зарада и пензија, пљенидба закупнина, посебна шема дужника – наплаћени дуг, продаја одузете имовине – аукција, продаја одузете имовине – директна продаја, продаја ХОВ путем овлаштеног берзанског посредника, наплаћена потраживања у поступку реструктурирања, стечајном поступку и ликвидационом поступку и наплаћени износ у судском извршном поступку”, наводе из УИО БиХ.
Како додају, након што се исцрпе све мјере принудне наплате, поступак принудне наплате индиректних пореза се покреће и за одговорна лица, односно осниваче у правном лицу, доносећи приједлог одговорности, појединачне и солидарне одговорности, те у коначници и доношење рјешења о проглашењу појединачне и солидарне одговорности којим се одговорна лица, односно оснивачи у правном лицу терете за дуг главног дужника.
Игор Гавран, економиста, за “Независне новине” истиче да власти на свим нивоима ноншалантно дозвољавају нелегално пословање.
“Видјели смо сада у случају каменолома у Јабланици како власти на свим нивоима ноншалантно дозвољавају нелегално пословање и када то може угрозити животе, па ме нимало не чуди да се толерише и неплаћање пореза. Примјер ‘водеће’ компаније на листи такође показује и како су приче о препороду градског превоза у Сарајеву тек дјеломично тачне, али суштинске промјене још нема. Наиме, заиста имамо све више врхунских нових возила, али градски пријевоз као компанија и систем и даље нису реформирани и устројени како треба. С јавним предузећима заиста не би смјело бити никаквог стрпљења, јер за њихово пословање је директно одговорна политика и недопустиво је да дугују и једну марку”, казао је Гавран.
Према његовим ријечима, када су у питању производне фирме попут “Сарајевске пиваре”, потребно је размотрити опције репрограма дугова и покушати очувати радна мјеста и производњу, али такође не бесконачно и не смије се дискриминисати остатак привреде.
“Има сигурно и простора за смањење пореза и других оптерећења, што би помогло свима, али на крају се мора пословати легално и измирити све обавезе. Срамотно је да власти не трагају посебно у случајевима када су у питању порези које град, као и потрошачи уредно плаћају и не могу избјећи, а онда неко тај нас новац задржава за себе”, закључује Гавран.
