ЕУ и САД, које у пракси управљају БиХ, свјесно игноришу процес религијске радикализације Бошњака који пушта своје коријене, нарочито међу младима, пише лист "Џерусалем пост".
У тексту се наводи да је бошњачко становништво под великим утицајем радикалних исламистичких елемената, укључујући "Муслиманско братство", Иран и Турску, још од распада бивше Југославије, крвавог грађанског рата у БиХ и потписивања Дејтонског мировног споразума којим је завршен рат 1995. године.
"ЕУ и САД, које у пракси управљају БиХ, свјесно игноришу процес религијске радикализације бошњачке муслиманске популације који пушта своје коријене, нарочито међу њеним млађим члановима", наведено је у тексту.
Лист пише да је значајан дио тог процеса радикализације култивација идентификовања између Бошњака и Палестинаца, што је појачано проналажењем директних веза између ситуације у којој су били Бошњаци током рата у БиХ и страдања Палестинаца.
Према тексту "Џерусалем поста", Бошњаци у свом историјском наративу желе да у потпуности потисну масакре током рата за које су одговорни и да представе себе искључиво као жртве наводног геноцида за који тврде да су га починили Срби, док Запад ћути, на исти начин као што Запад "дозвољава" Израелу да чини "геноцид" над Палестинцима данас.
"Такво идентификовање са Палестинцима развило је међу Бошњацима интензивно антиизраелско осјећање, јасно изражено на улицама бошњачких градова у БиХ током демонстрација и изложби, а банери и заставе Палестинске ослободилачке организације висе свуда", истиче се у тексту.
Аутор текста примјећује да мржња према Израелу не спречава Бошњаке да искориштавају Холокауст у сопствене сврхе, релативизирајући га и упоређујући са "масакрима над Бошњацима" током рата у БиХ и са убијањем Палестинаца у рату који је изазвао Хамас.
"Да ли то интензивирано антиизраелско нахушкавање у БиХ утицало и на Емреха Ибрахимовића, терористу у Минхену?", упитао је аутор текста.
У тексту се подсјећа да готово 100.000 људи поријеклом из БиХ данас живи у Аустрији, а у Њемачкој око 225.000, што су највеће групе имиграната из БиХ у европским државама.
Аутор даље наводи да иако је рат у БиХ завршен прије готово три деценије, многи од оних који су дошли у Аустрију и Њемачку током рата као избјеглице нису се вратили и постали су натурализовани грађани обје земље, али одржавају прилично блиске везе са БиХ и инспирисани су политичким дешавањима у БиХ.
У тексту се подсјећа да бошњачки друштвени центри постоје у свим већим градовима у Аустрији, укључујући Салцбург, у којем се налази и џамија за Бошњаке.
Међутим, наводи се у тексту, стручњаци за радикални ислам тврде да, за разлику од таласа терористичких активности, радикализација младих муслимана у Европи не врши се преко вјерских служби у џамијама.
"Пошто су млади муслимани свјесни да је у посљедњих неколико година пооштрен надзор онога што се дешава у џамијама, они углавном добијају радикалне садржаје и учења преко интернета. То отежава безбједносним службама да лоцирају `усамљене вукове` прије него што изврше напад", напомиње "Џерусалем пост".
У тексту се истиче да је Аустрија, након што је годинама била безбједно уточиште, сада додата на мапу мета исламистичког тероризма.
"С обзиром на то да је смртоносни напад у центру Беча у новембру 2020. године, у којем је убијено четворо људи, извршио млади аустријски муслиман албанско-македонског поријекла, унутрашња безбједносна служба успјела је да спријечи бројне нападе `Исламске државе`, укључујући у јуну прошле године током геј параде, када су напад планирали млади Аустријанци бошњачког и чеченског поријекла, као и напад на концерту Тејлор Свифт, који су испланирали млади Аустријанци македонског и турско-хрватског поријекла", наводи се у тексту.
Аутор пише да све то указује на растућу насилну радикализацију и спремност потомака избјеглица и имиграната из балканских земаља да врше терористичке нападе.
"Саша Аулић, савјетник српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, упозорава да покушај напада на Конзулат Израела у Минхену јасно указује на то да сјеме зла посијано у БиХ током деведесетих одавно шири своје отровне плодове широм Европе. Проблем неће нестати ако га игноришемо, само ће се повећати", додаје се у тексту.
Када се ради о Ибрахимовићу, лист пише да се његова породица недавно преселила у приватну кућу са великом баштом у мирном граду код обале језера близу Салцбурга, те да је очигледно да његова радикализација није производ сиромаштва, економских потешкоћа или нечега што су преживјели његови родитељи.
Осим тога, пише аутор, Ибрахимовићева радикализација није ни производ медијских извјештаја о ситуацији у Појасу Газе и патњи арапског становништва у тој енклави од 7. октобра, пошто је полиција почетком прошле године, десетак мјесеци прије ескалације сукоба на Блиском истоку, спровела истрагу о њему због насилничког понашања у техничкој школи у коју је ишао.
Ибрахимовића су убили њемачки полицајци, када је наоружан кренуо ка Конзулату Израела са намјером да изврши напад. Међутим, истрагом још нису утврђени тачни мотиви Ибрахимовића за напад.
Лист подсјећа да је породица Ибрахимовић дошла у Аустрију из Зенице, "која се сматра једним од упоришта радикалног ислама у БиХ".
