БиХ је коначно заборављена. Рат који је покренуо Хамас и одговор израелске Владе и Оружаних снага Израела, засјенио је чак и значај украјинског сукоба и мобилисао све западне снаге на Блиски исток и међународне форуме који се овим питањем баве већ седамдесет и пет година, истакао је у колумни за Правду стручњак за безбједност и борбу против тероризма Џевад Галијашевић.
Колумну преносимо у цијелости:
Босанске прилике, Конгрес СДА, двије деценије од смрти Алије Изетбеговића те бјесни, шовинистички иступи Бећировића и Хелеза уз истицање Сарајевске вјећнице у бојама Палестинске заставе, након што је Хамас напао цивиле у пограничним дјеловима Израела нико више и не примјећује.
Сарајевска политика је стрпљиво градила концепт мрака и безизлаза становницима земље, да по том мраку, више немају времена бауљати не трећеразредни, пензионисани диплкомати са Запада. Порука је јасна: "Немамо времена и хтјели сте мрак - ето вам га па уживајте сами"
СУДОВАЊЕ, МЛАДИ МУСЛИМАНИ, КОНГРЕС СДА И ДВАДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА СМРТ АЛИЈЕ
Сарајевски, антиуставни "Суд БиХ" је, покренуо процес прогона предсједника Републике Српске и одржао прво – тзв. припремно рочиште почетком ове седмице.
Кривично дјело, по коме се суди Милораду Додику је из своје празне, неонацистичке главе унијео у Кривични закон БиХ Кристијан Шмит, подразумијева постојање кривице, због неспровођења одлука тог и таквог Шмита.
Суд БиХ одабрао је судију који ће водити процес против предсједника Српске Милорада Додика. То је судија Мирсад Стрика. У том Суду БиХ, одржано је 16. октобра, прво рочиште у предмету који се води против Додика гдје изнесене основне информације о оптужници. Додик се одазвао судском позиву и на припремном рочишту, у судници, потврдио своје ставове о суду и о процесу који се води против њега: "Ја прво не разумијем о чему се овдје ради, зашто сам овдје. Ово је политичка одлука Тужилаштва БиХ и вас као судаца да овдје то разматрате", рекао је Додик. Имао је и других замјерки укључујући то, што је оптужница написана на латиници, а указао је и на чињеницу да се у судници налазе заставе БиХ као и Федерације БиХ, да би закључио:
"Колико видим пресуда је донесена, ово је циркус"!!!
Ненад Нешић, министар безбједности у СМ, укључио се храбро, одлучно и врло компетентно у цијелу причу у којој нелегални гост прогони легалног Предсједника Републике Српске. Ненад је изненадио многе, рекавши да очекује, да најкасније, у року од десет дана добије све релевантне информације од надлежних полицијских и других органа о боравку лажног високог представника Кристијана Шмита његове пратње у БиХ. Од СИПА-е и Службе за послове са странцима БиХ затражио је извјештај и о томе по ком основу пратња Кристијана Шмита носи оружје у БиХ, иако је ријеч о страним држављанима.
Министар Нешић је истакао да Шмит сам себе назива високим представником, нелегитимно се представља, јер је само дипломата Њемачке у БиХ.
- Зашто му је одобрен боравак у просторијама ОХР-а, међународне организације са дипломатским статусом у БиХ, и зашто користи њене ресурсе, је питање за њих, а не за домаће органе власти - рекао је Нешић и истакао, да жели поштовање правила и владавину права, позвавши Њемачку да не срамоти себе и не понижава БиХ, те да повуче дипломату који нема мандат. Позвао је Тужилаштво БиХ да о свему што је данас изнио поведе истрагу и обавијести јавност о резултатима.
Позивам Тужилаштво да поштује институције, када већ поступа по наредби нелегитимног Шмита. Ја сам спреман да се на њихов позив одазовем и предочим све доказе, рекао је Нешић.
Истина, све је исто - ништа се не мијења у БиХ јер западне земље тако желе. На маргини прогона непослушних и поткопавања Републике Српске, упорно се наставља и са ратно хушкачким изјавамаи из Сарајева: од бошњачког члана Предсједништва БиХ и од бошњачког министра рата.
Много деструктивних изјава, одлука и мјера се направи у кратком временском року да би се од понеке мјере одустало, наводно због компромиса, али ипак већина тих лоших мјера и одлука остаје на снази.
Руководство Републике Српске а посебно Милорад Додик, су одлично разумијели ове деструктивне системе и поступке и нису оклијевали са спремним и одлучним одговорима. И баш као деведесетих година, тук на утук, изјава на изјаву - и потпуна нестабилност земље.
Баш онако, како је пројектовао и испланирао "отац бошњачке деструкције" и исламизма – Алија Изетбеговић.
БИСЕРИ ИЛИ БИСЕРЕ БОСАНСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ
За то вријеме по повратку, прилично дуге турнеје по Сједињеним Америчким Државама и земљама Европске уније, Министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић, славодобитно је поручио: „Ми смо данас приоритет за све западне земље“. Оно што је радио на западу, све напоре које је чинио на плану олајавања Додика и поткопавања Републике Српске, (јер о Хрватима бошњачка плоитичка елита више не смије ни проговорити), закључио је: "Ми смо бисер европске дипломатије". Јасно је да нико у те лажи не вјерује али тако изгледа и говори један од двојице, најважнијих људи сарајевске политичке сцене – нове, "бошњачке елите".
Значај „босанске дипломатије“, гурнуо је у други план неке "регионалне сукобе и фронтове"; попут украјинског и Блискоисточног. "Важнија је Босна од тога", поручио је нови министар дипломатије, насљедник Бисере Турковић; и као што сам рече за "нас": „И ми смо Бисера - или Бисери“.
Ових дана у Сарајеву је одржан и Конгрес Алијине странке – СДА; тог политичког огранка Муслиманског братства које је, понудило гласање за само једног кандидат за Предсједника. Наравно Алијиног сина Бакира, који ће наставити водити странку у ово бурно вријеме у коме је СДА, по први пут, отјерана из власти и гурнута на опозициону маргину друштвеног дјеловања и утицаја. Насљедник Алије ће, тако, сасвим логично, наставити управљати политичком насљедством – "покретнином" и породичном својином јер, "Од Бабе је остануло сину".
У духу те побједе над правилима игре и начина избора, Муслиманско братство, Млади муслимани, вехабије и муџахедини, цијела СДА и сам Бакир, обиљежили су двадесету годишњицу амрти, творца идеје и странке – аутора и креатора вишедеценијске боњачке странпутице, агоније и пропасти. Нико, у историји тог народа, који се изјашњавао и српским и хрватским, неопредјељеним и Муслиманским да би догурао до вјечног, старославног, Бошњачког, није за свог живота унео толико зла и посијао по бошњачким, заведеним главама сјеме мржње, које се послије његове смрти развило у неуништиви коров.
Двадесет година послије смрти, Алија и његове сумануте идеје живе у бошњачким главама и срцима, одржаване мржњом и беспризорним дјеловањем појединих хоџа у Исламској заједници БиХ. Обиљежавајући Алијин одлазак, прије двадесет година мора се уочити, да је захваљујући њему, измјењено и девастирано Сарајево - бошњачки главни град претворен у чаршију, у којој су сви несретни; да већ одавно не воле никога другачијег, чак ни истог или сличног; да су заборавили стварати било шта врједно а да се због оног што чине свим народима и људима у земљи не осјећају нимало кривим. Као квази интелектуално средиште демагогије, економиске моћи, судбине и емоција Бошњака, Сарајево, мирно посматра како многе слабиће међу припадницима бошњака и других народа, на власт и у институције, довлаче странци бирајући им и Владу.
Стара је то прича: од памтивјека, јавном, сарајевском сценом, ступају многи политички магарци и слуге сваког политичког система: чаршијски слуга је увијек, само слуга.
Династија Изетбеговић је довела властити народ на то мјесто - ту раскрсницу на којој је сваки избор погрешан а сваки пут странпутица - потпуни ћорсокак и безизлаз.
