Изборна кампања за наредне локалне изборе почеће 6. септембра, а новина је да од данас до званичног почетка, осим забране плаћаног политичког оглашавања, нема никакве преурањене кампање, плаћене или неплаћене, изјавила је предсједник Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Ирена Хаџиабдић.
"ЦИК БиХ ће користити све расположиве законске могућности како би обезбиједила несметано провођење изборног процеса", рекла је Хаџиабдићева на конференцији за новинаре у Сарајеву.
Она је указала да је посљедњим измјенама и допунама Изборног закона проширен период на који се односи надлежност ЦИК-а у вези са правилима понашања политичких субјеката.
"То значи да је од данас до потврђивања резултата политичким субјектима, кандидатима и њиховим присталицама, као и изборној администрацији, забрањено, између осталог, да се користе говором мржње, спречавају новинаре да обављају своје дужности, злоупотребљавају дјецу у политичке сврхе", рекла је Хаџиабдићева.
Она је додала да су проширене и забране у вези са злоупотребом јавних средстава.
"Није дозвољено кориштење позиције руководиоца органа или установе за своју јавну промоцију као кандидата или промоцију свог политичког субјекта", истакла је Хаџиабдићева.
Она је навела да је забрањена промоција политичких субјеката и кандидата на јавним догађајима које финансирају јавне институције или јавна предузећа, те да се не дозвољава ни кориштење јавних средстава и ресурса у сврху директне или индиректне подршке куповини бирача у изборној кампањи.
Хаџиабдићева је напоменула да сада први пут ЦИК у изборном периоду може санкционисати политичке субјекте због ширења дезинформација у изборном процесу.
"У случају пласирања таквих информација, ЦИК је овлаштена да покрене поступак и да изрекне санкције", истакла је Хаџиабдићева.
Према њеним ријечима, осим ЦИК-а и бирачких одбора, изборну администрацију чине и општинске односно градске изборне комисије.
"Говоримо о 143 изборне комисије које броје укупно 583 члана. До данас су именована 564 члана, а процедура именовања 19 чланова је у поступку. ЦИК ће именовати и замјенске чланове у оним изборним комисијама гдје процедура именовања није завршена", прецизирала је Хаџиабдићева.
Она је додала да је новина за ове изборе да ЦИК именује предсједнике и замјенике предсједника бирачких одбора који не смију бити повезани са политичким странкама.
Хаџиабдићева је напоменула да ће ЦИК на локалним изборима тестирати употребу изборних технологија, путем четири пилот пројекта.
Према њеним ријечима, први је пилот пројекат идентификације и трансфер резултата на бирачком мјесту који се ради уз подршку Делегације ЕУ, а планиран је у десетак општина на 165 бирачких мјеста.
Други пилот пројекат је тестирање употребе оптичких скенера, односно аутоматско пребројавање гласачких листића који је планиран у шест општина, на 145 мјеста.
Трећи пилот пројекат је биометријска идентификација бирача, који ће се радити уз подршку ОЕБС-а на свим редовним бирачким мјестима у Брчко дистрикту и то на 137 бирачких мјеста уколико се стекну услови, односно уколико буду одобрена средства јер се прва три пројекта раде уз подршку донаторских организација, а за четврти се очекује се додатни новац.
"С обзиром да у БиХ има око 5.500 бирачких мјеста, мислим да ћемо имати тестирање изборних технологија на око 10 одсто бирачких мјеста", нагласила је Хаџиабдићева.
Одговарајући на питање шта ће ЦИК учинити уколико Република Српска распише изборе по свом Изборном закону, Хаџиабдићева је рекла да ЦИК не оцјењује те ствари, ни закон, ни Устав.
Она је навела да су локални избори расписани у складу са Изборним законом БиХ, да је доношење ентитетског Изборног закона, како каже, упитно, те да ће ЦИК БиХ радити, искључиво, по важећем закону.
"Уопште не планирамо да се бавимо тим законом, иако би његово ступање на снагу могло да закомпликује ситуацију провођења избора", напоменула је Хаџиабдићева.
Она је напоменула да није добро доносити измјене Изборног закона у години избора, а поготово није добро да се то чини након расписивања избора.
Члан ЦИК-а Жељко Бакалар рекао је да је Изборни закон по којем су расписани избори донио парламент и ОХР, те да су подаци о броју бирача узети од надлежних институција, односно Агенције за идентификационе документе.
