Стог

И ове године ратне заставе тзв. Армије БиХ у мјесту гдје долазе учесници марша ''Стазом егзодуса''

  • Извор: СРНА
  • 10.09.2024. 13:40

Ратне заставе такозване Армије БиХ истакнуте су данас из колоне возила у мјесту Стог, гдје треба да стигну учесници марша "Стазом егзодуса" организованог поводом обиљежавања 29 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена, јавио је извјештач Срне.

Ни након 29 година није познато гдје су тијела 129 Срба које су на монструозан начин на подручју Возуће и Озрена убили припадници такозване Армије БиХ и џихадисти.

Док поједина бошњачка удружења данас славе такозвани дан ослобођења Возуће истицањем ратних застава такозване Армије БиХ, породице несталих Срба тугују.

Душанки Петровић из Каменице супруг је нестао 1995. године, а његово тијело је пронађено и идентификовано 1997. године.

"Тијело смо сахранили у Модричи гдје смо избјегли", рекла је Петровићева, која је данас у Стогу, одредишту марша "Стазом егзодуса" који је јутрос кренуо из Тумара.

Она је поручила да у Стог долази сваке године како би запалила свијећу свим погинулим и несталим.

Радушка Павловић у Возући је изгубила сина Слађана чије посмртне остатке још није пронашла.

Она каже да је њен син заробљен жив и да јој је жеља да његове посмртне остатке пронађе док је још жива.

На данашњи дан 1995. године по директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена, покренута је офанзива која је у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага носила називе "Ураган 95", "Фарз 95" и "Бадр ал Босна".

Уз директно учешће НАТО снага за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага на страни такозване Армије БиХ, која је бројала 23.000 војника, тада је спаљено 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије започето 1992. године.

Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић осуђен је пред Хашким трибуналом на само три године, као и некадашњи командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин, кога је Апелационо вијеће Суда БиХ осудило на осам година затвора, али је он побјегао из БиХ у Турску.

Махмуљин је један од деветнаест лица, припадника такозване Армије БиХ и страних добровољаца, против којих су поднесене кривичне пријаве за злочине почињене над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: