Сарајево
Босна и Херцеговина, на силу створена заједница и уточиште за терористе, како су писали амерички медији, и 30 година након рата демонстрира непремостиве разлике.
Демонстрацију апсурда свијет је видио и 2016. године када су у Сарајеву Бошњаци пружали подршку демократском кандидату на изборима у Америци Хилари Клинтон, док свега неколико километара даље у Источном Сарајеву гдје живе Срби, подршка је пружана републиканском кандидату Доналду Трампу.
Апсурд и непремостиве разлике виде се и у подршци у сукобу Израела и Палестине. Док свијет згражавао над терористичким нападом Хамаса 7. октобра, бошњачки политичари и јавност у Сарајеву је ћутала док је на Палати Републике Српске у Бањалуци пројектована застава Израела.
Након одговора Јерусалима на тероризам, појавила се и подршка у Сарајеву, али подршка Палестини. Та подршка само се радикализовала до данас и изражена је кроз протесте грађана испред зграде Амбасаде Израела у Сарајеву, до навијачке подршке.
У српске институције су долазили амбасадори Израела, док су у Сарајеву примани амбасадори Палестине. Пред усвајање резолуције о Генералној скупштини УН-а којом се 11. јули проглашава међународним даном сјећања на геноцид у Сребреници, бошњачки званичници су редовно давали изјаве у којима злочин током грађанског рата у БиХ пореде са оним што Израел ради Гази.
Саопштења су долазила са највишег бошњачког врха. Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић издао је саопштење у 15. јануара у којем запад назива лицемјерним у случају Газе гдје је ситуацију поредио са Сребреницом из јула 1995. године.
„Знам на чијој сам страни. Не могу бити на страни некога ко има моћ и користи је да би избрисао са лица земље цивиле и читаву нацију“, рекао је Комшић.
Ништа блаже изјаве није имао ни министар иностраних послова Елмедин Конаковић који покушава да ступи у контакт са администрацијом предсједника САД Доналда Трампа.
„У УН-у су биле четири резолуције о Палестини, ми смо имали суверен став и све четири резолуције смо подржали, само ми и Словенија из региона и мали дио европских земаља које су биле храбре да сачувају морални компас. Истовремено, сачували смо своју дипломатску позицију која нам је веома важна у међународним оквирима“, изјавио је Конаковић.
Док су се званичници које бирају Бошњаци уздржавали од директне подршке Хамасу, сами Бошњаци нису. Подршка је стизала са бројних страна, а на митинзима подршке пружана је и пуна подршка терористичкој организацији Хамас.
Бивши ратни командант 7. муслиманске бригаде која је дјеловала у оквиру такозване Армије РБиХ Шериф Патковић јавно је изјавио да се ставља на располагање покрету Хамас у сукобу између Израела и Хамаса у појасу Газе.
„Бригада покрета Ел Хамас настала из политичког крила Младомуслиманског братства мене дубоко подсјећа на Седму (Муслиманску бригаду такозване Армије БиХ) и ја као командант, али и као човјек – стављам се на располагању датом тренутку да им се придружим“, рекао је Патковић.
У бошњачком ентитету на спортским утакмицама, протестима и другим јавним догађајима често можемо видјети антисемитске поруке, скрнављење израелске заставе, истицање заставе Хамаса.
Са друге стране, српско руководство на челу са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком константно одржава односе са Израелом. Српски народ и јеврејски дијеле историју страдања – порука је са бројних комеморативних скупова који се присјећају геноцида који је спровела Независна држава Хрватска (НДХ) за вријеме Другог свјетског рата над Србима, Јеврејима и Ромима.
„Са тугом се поново подсјећамо на страшне Хамасове окрутности, која је почела 7. октобра 2023. године. Послије 503 дана Израел је примио четири ковчега у којима су била тијела четири таоца које су отели терористи Хамаса, али су умрли у заточеништву. Двоје од њих била су дјеца. Тешко је схватити окрутност коју су терористи Хамаса показали према израелским таоцима“, поручио је предсједник Републике Српске Милорад Додик 21. фебруара 2025. године.
Предсједник Републике Српске, дијела БиХ гдје живе Срби, одржава блиске односе са израелским руководством. Недавно је био и гост на Међународном форуму о борби против антисемитизма у Јерусалиму гдје је један од говорника био и израелски премијер Бењамин Нетанјаху.
Колијевка тероризма
У годинама након стравичног терористичког напада у САД на Свјетски трговински центар, ЦИА је објавила извјештаје у којима тврди да су припадници Ал Каиде били и у БиХ за вријеме рада. Босну и Херцеговину су означили као транзитну зону и мјесто врбовања исламских милитаната.
Током грађанског рата у БиХ, страни исламски плаћеници, познати као муџахедини, ратовали су на страни муслимана против српских и хрватских трупа. Ел Муџахедин чији припадници су долазили са Блиског истока починили су стравичне злочине над српским становништвом. Са њима је био и Кхалид Шеик Мухамед (Khalid Sheikh Mohammed KSM) идејни творац стравичног терористичког напада у САД.
И остали терористи задржавали су се у БиХ тог времена због неуређене безбједносне структуре.
Чак и данас на годишњице обиљежавања ратних похода током сукоба 90-тих година, бројне групације на подручју Крајине као што је мјесто Бужим, у маскирним униформама, исламистичким натписима и повицима Алаху екбар прослављају своје ратне хероје.
Међународна заједница је осуђивала актере ових догађаја, али никада конкретнији потези нису подузети. Оно што још више плаши јавност су младе особе које су учесници таквих скупова.
