На предстојећим локалним изборима први пут на 458 бирачких мјеста биће примијењене нове технологије које подразумијевају биометријску идентификацију, затим аутентификацију бирача, те оптичке скенере и аутоматско пребројавање гласачких листића, као и видео-надзор.
Како ће изгледати гласање са новим технологијама зависиће од мјеста до мјеста, с обзиром на то да ће се на дијелу бирачких мјеста радити само аутентификација бирача, а на другим мјестима биометријска идентификација. На 145 мјеста у оптицају ће бити и оптички скенери, пишу Независне новине.
Тамо гдје ће се радити аутентификација, а то је на 165 бирачких мјеста, бирачи ће након што члану бирачког одбора предоче важећи лични документ проћи и електронску провјеру, што подразумијева скенирање њиховог личног документа (у случају да гласа са пасошем биће укуцан његов матични број), а затим ће бирач бити упућен да одговарајући прст стави у читач отисака прстију.
Тај отисак прста се кроз апликацију упоређује с отиском из базе података Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података и уколико све буде у реду бирач се упућује даље, односно добија бирачки листић и одлази да гласа. У случају неуспјеле аутентификације врши се поновна идентификација путем личног документа од стране предсједника бирачког одбора и члана бирачког одбора задуженог за идентификацију, а о томе се води посебна евиденција, односно име и презиме бирача код којих није успјела аутентификација. Аутентификацију бирача врши оператер којег именује ЦИК.
Много занимљивије биће тамо гдје ће се користити оптички скенери, а то је на 145 бирачких мјеста у шест изборних јединица, и то Приједору, Новом Граду, Високом, Стоцу, Тузли и Возући.
“Употреба оптичких скенера је процедура убацивања гласачких листића у гласачку кутију кроз оптички скенер који аутоматски пребројава резултате гласања, те омогућава директну трансмисију резултата. Аутоматски пребројани резултати гласања се након затварања бирачких мјеста електронски достављају Централној изборној комисији”, навели су у Централној изборној комисији БиХ.
Дакле, принцип гласања на мјестима гдје ће бити оптички скенери подразумијева да бирач након што се идентификује, односно након што га члан бирачког одбора идентификује, добија гласачки листић који попуњава, а затим га ставља у посебну фасциклу којом се осигурава тајност гласања и уз помоћ те фасцикле га један по један убацује у оптички скенер.
Након што бирач убаци гласачки листић у оптички скенер, на дисплеју скенера добија информацију да ли је листић важећи или неважећи, након чега бира опцију да ли жели наставити или прекинути поступак гласања. Уколико потврди наставак гласања, гласачки листић кроз оптички скенер улази у гласачку кутију, а уколико прекине поступак гласања бирач има право тражити од бирачког одбора издавање новог гласачког листића.
Након затварања бирачког мјеста оператер штампа завршни извјештај са укупним одзивом за бирачко мјесто и резултатима гласања. Један примјерак извјештаја потписују предсједник и сви чланови бирачког одбора. Након аутоматског пребројавања гласачких листића бирачки одбор приступа ручном пребројавању гласачких листића. Поступак коначног утврђивања резултата и процедуре у случајевима разлике између аутоматског и ручног пребројавања биће регулисано посебним актом Централне изборне комисије БиХ.
Осим аутентификације и скенирања гласачких листића нове технологије подразумијевају и биометријску идентификацију бирача, што подразумијева процедуру поређења биометријских података отисака прста путем уређаја за идентификацију у који су интегрисани биометријски подаци који се у реалном времену провјеравају у евиденцијама Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података, пише портал "Независне".
