Савјет за спровођење мира у БиХ (ПИК) није Дејтонска категорија и нема правног овлашћења да именује новог високог представника, рекао је Срни професор уставног права Синиша Каран.
Каран је истакао да Кристијан Шмит није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, који је једини извор легитимног мандата високог представника, те самим тим нема овлашћења за обављање ове дужности.
"Управни одбор ПИК-а нема овлашћење да именује високе представнике без одобрења Савјета безбједности УН, а такозвана одлука Управног одбора ПИК-а о именовању новог високог представника је акт без правног дејства", навео је Каран коментаришући заједничку изјаву амбасадора ПИК-а у којој дају подршку Шмиту и тврде да је генерални секретар УН Антонио Гутерес потврдио да је УО ПИК-а надлежан за именовање високог представника.
Каран указује да ПИК није ништа друго него ад хок скуп земаља без правног овлашћења, те да Савјет безбједности УН није овластио ни ад хок Управни одбор ПИК-а да именује новог високог представника, нити је одобрио или ратификовао Шмитово именовање, нити је о томе донесена одговарајућа резолуција Савјета безбједбости, као што сагласност није дала ни Република Српска као страна потписница Анекса 10.
"ПИК нема никакво овлашћење да високом представнику даје овлашћења изван мандата из Анекса 10, нити је Савјет безбједности УН институцији високог представника дао било каква додатна овлашћења", истакао је Каран.
Поштовање Дејтонског споразума кључни је елемент поштовања владавине права, што је предвиђено Чланом 1, тачка 2 Устава БиХ, истиче Каран и додаје да ниједна институција ни правни ни политички субјекат не могу бити изнад закона, устава, судских и политичких одлука, а посебно не изнад одлука донесених демократским процедурама у органима државне власти, посебно органа представничке, народне демократије у којима се усвајају закони.
"И по ко зна који пут поновићемо да су само до 2009. године високи представници прогласили 105 амандмана на уставе ентитета, донијели више од 800 одлука, више од 300 прописа и извршили око 500 смјена (вансудске казне без икаквог процеса или могућности жалбе), а да за то нису имали никакво упориште у Дејтонском споразуму, нити у међународном праву", навео је Каран.
Према његовим ријечима, оваквим радом високи представник постао је најважнији неуставни уставотворац и незаконити законодавац у БиХ.
"Дјелујући као уставотворна и законодавна власт високи представник је вршио ревизију Устава БиХ, пореметивши Уставом утврђену и јасно одређену конфедерално-федералну равнотежу између конститутивних народа, ентитета и БиХ с циљем јачања тенденција за централизацијом и унитаризацијом БиХ кроз мајоризацију", истакао је Каран.
Каран је указао да је БиХ са високим представником постала несуверена, неефикасна, квазидржава, протекторат модерног доба, истовремено кршећи људска права и слободе конститутивних народа и грађана.
