Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран изјавио је данас у Зворнику да кључну улогу у борби против тероризма игра правосуђе које би требало адекватно да санкционише, али да је, нажалост, већина кривичних дјела тероризма у БиХ остала без адекватног одговора, што није добро.
Каран је на округлом столу "Тероризам као облик угрожавања безбједности" рекао да за терористички злочин у Зворнику, који се догодио прије 10 година, нико није одговарао, да су осумњичени пуштени на слободу, а Тужилаштво БиХ је обуставило истрагу.
"Већ дужи низ година безбједносни изазов у БиХ представља опредијељеност једног дијела бошњачке популације према конзервативном селафијском приступу тумачења ислама, оличено кроз присуство и дјеловање вехабијског покрета у БиХ. Када говоримо о упориштима вехабизма у БиХ онда се ту првенствено мисли на параџемате који су основани од присталица радикалне селафијске заједнице у Федерацији БиХ", рекао је Каран.
Он је истакао да је анализом свих досадашњих терористичких напада у БиХ утврђено да су њихови извршиоци били радикални исламисти, чланови или симпатизери селафијско-вехабијских заједница или припадници одреда "Ел муџахедин".
"Затварање очију пред овим проблемом није никакво рјешење за безбједност. Посебно када знамо да су развојем глобалних комуникација и модерних технологија, терористичке активности добиле нове облике, укључујући сајбер тероризам, индоктринацију кроз друштвене мреже и радикализацију појединаца и група", рекао је Каран.
Он је истакао да је један од најопаснијих изазова процес регрутације младих у терористичке и екстремистичке групе, што се могло видјети најбоље на примјеру у Зворнику, али и недавно у трагичном догађају у Босанској Крупи, када је четрнаестогодишњи малољетник извео напад на полицијску станицу, усмртивши ножем једног полицајца и ранивши другог.
"Изазов представља и актуелна политичка ситуација у БиХ гдје једна страна свјесно радикализује политичку причу, тиме подстичући и радикализацију појединаца. На руку нам не иду ни повратници са страних ратишта, углавном у ФБиХ, као ни одређени илегални мигранти за које се оправдано сумња да су повезани са терористичким организацијама у земљама из којих долазе. Глобална дешавања такође, попут израелско-палестинског сукоба који је довео до додатне поларизације друштва у БиХ", рекао је Каран.
Он је рекао да је једна од најозбиљнијих пријетњи савременом друштву - тероризам, а да је, нажалост, један од најболнијих примјера и терористички напад на Полицијску станицу у Зворнику који се догодио 27. априла 2015. године, када је живот изгубио полицијски службеник Драган Ђурић, а два полицијска службеника су рањени.
"Тај злочиначки акт усмјерен против полицијских службеника који су своју дужност обављали у служби заштите грађана, био је сурови подсјетник на значај сталне борбе против тероризма и свих облика екстремизма. Овај догађај додатно је интензивирао наше активности кроз снажни и системски одговор", рекао је Каран.
Он је подсјетио да је тада формирана Управа за борбу против тероризма и екстремизма која већ десет година има кључну улогу у Републици Српској у овој борби, те се системски и плански бави овом проблематиком и покретач је активности које предузима ресорно министарство.
"Како је тероризам много више од акта насиља, инструмент за ширење страха, остварење политичких и идеолошких циљева, с циљем дестабилизације друштва и уношења страха, тако је и одговор морао бити шири, организован, системски и стратешки. Зато је Влада Републике Српске донијела Акциони план за превенцију и борбу против тероризма за период 2023-2026. године. На овај начин, Влада се опредијелила за свеобухватан приступ у борби против тероризма, и своје капацитете усмјерила на све области друштва", нагласио је Каран.
Према његовим ријечима, јединственим и координисаним приступом свих институција Републике Српске, кроз дефинисане активности појединачне и заједничке, дјелује се превентивно и изналазе се одговори на нове изазове, узимајући у обзир домаћи и регионални контекст.
"И ту је Министарство је покретач и кроз Координационо тијело Владе за надзор над спровођењем плана и кроз различита друга тијела и иницијативе. У том смислу, треба рећи да ефикасне борбе против ове пошасти нема без сарадње и размјене информација, посебно са полицијама других земаља, јер како се то често зна рећи, тероризам и криминал не познају границе", рекао је Каран.
Он је истакао да су припадници МУП-а на овом пољу изузетно активни и отворени за сарадњу са онима који су спремни да сарађују, те подсјетио да су недавно и информације Полиције Републике Српске биле окидач за привођења и хапшења у појединим европским земљама.
Каран је нагласио да се борба против тероризма не води само снагом закона и полицијских структура, него је подједнако важна превенција и едукација, рад с младима, изградња отпорности друштва на радикалне идеологије и промовисање вриједности толеранције, дијалога и сарадње.
"Наше друштво има обавезу не само да реагује на терористичке акте већ и да предвиди факторе који до њих доводе. Фокус приоритетних мјера у овој области је на раном детектовању и документовању појава које могу указивати на постојање планова и активности, односно раној идентификацији појединаца, група и мрежа које показују намјере за извршење ових кривичних дјела. Сваки грађанин има своју улогу у очувању сигурности, јер само заједно можемо спријечити да се терористички напади десе", рекао је Каран.
