Једини адекватан и логичан одговор Народне скупштине Републике Српске на најновију одлуку Кристијана Шмита о измјенама Изборног закона БиХ био би изгласавање Изборног закона Српске по коме ће и бити обављени јесењи избори, уз досљедно држање чињенице да Шмит није високи представник, изјавио је за Срну уочи данашње сједнице професор Ненад Кецмановић.
Кецмановић је навео да је такав документ од раније припремљен, али да постоји уставна процедуре која тражи вријеме без обзира што се може донијети по убрзаном поступку.
"Неки колебљиви посланици ће у дискусији вјероватно истаћи да Шмитов изборни закон уноси углавном техничке иновације, што и није нетачно. Међутим, сви смо већ научили како то они раде. Прихватање и таквих `техничких побољшања` значило би принципијелно пристајање на наметање, а њима је то довољно да иду даље и да намећу политичка рјешења", упозорио је Кецмановић.
Он је навео да би се, генерално, требало досљедно држати чињенице да Шмит није високи представник.
"То даље значи да све што он уради представља његову приватну работу коју нећемо узимати за озбиљно. Најзад, о томе нема потребе да уопште расправљају ни политичари, ни аналитичари, ни медији у Српској. Тотална игноранција широког спектра! Изузев на нивоу спрдње. Имамо Дејтонски споразум, Анекс четири, Устав, а знамо и да га тумачимо", поручио је Кецмановић.
У осврту на Шмитово образложење да је измјене Изборног закона Републике Српске донио са циљем "подршке најављеном процесу приступања БиХ ЕУ", Кецмановић је рекао да га чуди да Шмит и отимање јавне имовине Републици Српској, такође, није објаснио као подршку процесу придруживања БиХ.
"Или, можда, да би нас признање његовог лажног статуса тренутно увело у ЕУ? Све те њихове иницијативе и тумачења имају за сврху да нас увлаче у бесмислене расправе у којима узалудно покушавамо да им аргументима докажемо да нису у праву, губимо вријеме, енергију, стрпљење", рекао је он.
Према његовим ријечима, све то они то јако добро знају, али су унапријед одлучили да од Српске направе икебану.
"Ново је само да им се због по њих неповољне глобалне ситуације сада панично жури", рекао је он.
Према његовим ријечима, зато више нема "кувања жабе, него свом снагом нападају са свих страна".
"Приступне преговоре су убацили у игру као мамац да се ухватимо на удицу и сами им олакшамо посао. Додик је одавно рекао: "Не треба нам ЕУ ако ће БиХ у њу ући без Српске", подсјетио је Кецмановић.
Говорећи о ЕУ у свјетлу чињенице да је БиХ, која је под колонијалном управом позвала да приступи преговорима Кецмановић је рекао да би он Бриселу предложио да и преговоре о приступању ЕУ обаве са Шмитом кога Српска не признаје, као што, консеквентно, неће признати ни резултате тих преговора.
"Било би то цинизмом на цинизам", рекао је Кецмановић.
Он је нагласио да би отишао и корак даље и обавијестио ЕУ да Република Српска одустаје од интеграција "јер смо процијенили да ће се ЕУ распасти прије него што Српска стигне до Брисела".
"Или, зашто да им не предложимо да све даље комуникације око приступања ЕУ започну са Бањалуком јер Српска планира мирни разлаз са федерацијом, па БиХ у догледно вријеме неће постојати као адреса“, сугерисао је професор Кецмановић.
Пресудно је исказати чврсто јединство и одлучност
Професор Кецмановић је изјавио Срни да не да је важно него је и пресудно да у данима када Српска и Србија и њихово руководство трпе јаке притиске искажу чврсто јединство и одлучност да се наметања неће прихватити.
"Можда дјелује парадоксално, али добро је што су истовремено кренули да Србима отму и Српску и Косово јер то јача наше национално јединство. Два српска предсједника су у интензивном живом контакту, а са њима је све чешће и патријарх српски", рекао је Кецмановић.
Он је указао да се предсједник Српске Милорад Додик, који је, како је рекао, познат по брзим и запаљивим реакцијама, овога пута неуобичајено дуго није оглашавао на одлуку Кристијана Шмита, "што значи да је добро промислио одлучујући потез".
"Предсједник Србије Александар Вучић, који је опет познат по одмјереним изјавама, сада је оштро узвратио: `Ако Косово уђе у Савјет Европе, Србија ће изаћи!` И не пропушта да поред Србије спомене и Српску", рекао је Кецмановић.
Он је навео да колективни Запад у Савјету безбједности УН обнавља резолуцију о Сребреници, а Русија и Кина понављају захтјев да се расправља о њихово агресији на српске земље.
"Српско питање се интернационализује, али нови распоред снага у свијету иде нам у прилог", сматра он.
Заштиту Додика отежава што он свако ограничење политичких активности ради личне безбједности доживљава као понижење и кукавичлук
Професор Кецмановић је у вези са безбједносним ризицима којима је изложен предсједник Додик рекао да је заштита његове физичке безбједност подигнута на највиши ниво, што је недавно потврдио надлежни министар Синиша Каран, али да заштиту отежава што он свако ограничење својих политичких активности ради личне безбједности доживљава као понижење и кукавичлук.
Кецмановић је навео да посебан безбједносни ризик представљају чести Додикови боравци на рочиштима у Сарајеву "јер је тамо изложен невиђеној мржњи сваког пролазника који би му радо дохакао".
Он је додао и да Додик није смањио своје активности већ да често путује у иностранство и готово свакодневно уздуж и попријеко по Републици Српској.
"Креће се по Бањалуци и до Лакташа, што повећава ризик. Истовремено, он је већ годинама обиљежен као проблем свих проблема за Бошњаке и главна препрека колективном Западу да доврши колонизацију Српске. Заштиту отежава што он свако ограничење својих политичких активности ради личне безбједности доживљава као понижење и кукавичлук", закључио је Кецмановић.
