Судија Суда БиХ Јасмина Ћосић Дедовић, која је била судија за претходни поступак у случају против предсједника Републике Српске Милорада Додика и директора Службеног гласника Републике Српске Милоша Лукића, има дугу историју пристрасног и острашћеног дјеловања у тој институцији, а била је и дио својеврсног дипломатског скандала када ју је тадашња министарка иностраних послова Бисера Турковић покушала поставити у Међународни кривични суд у Хагу, пише портал Бањалука нет.
Када је откривено да ће управо Ћосић Дедовићева бити судија у претходном поступку, јавност је упозната с чињеницом да је она била у тиму одбране ратног командантна тзв. Армије БиХ Насера Орића. Међутим, она је у жижу јавности дошла 2020. године када је предложена као кандидат за судију Међународног кривичног суда БиХ.
Цијели овај процес пратио је низ контроверзи у режији тадашње министарке Бисере Турковић. Наиме, она је била фаворит Турковићеве која је, уз сагласност Високог судског и тужилачког савјета, њено име послала на потврду Предсједништву БиХ (у којем је тада сједио као српски члан Милорад Додик), али тај приједлог не добија сагласност управо Додика. Он је тада рекао да је приједлог "апсолутно неприхватљив, те да представља омаловажавање не само БиХ, него и самог овог суда".
- Увјерен сам да је на такво мјесто потребно предложити кандидата с високим моралним и професионалним квалитетима, који је, између осталог, непристрасан и етичан, а што никако не може бити особа која је била дио тима ратног злочинца Насера Орића. Зато још једном наглашавам да је оваквим приједлогом увријеђен цијели српски народ, Република Српска, БиХ, али и Међународни кривични суд у Хагу - навео је Додик у писму упућеном Турковићевој и Високом судском и тужилачком савјету.
Додик је навео да је Ћосић Дедовић "била не само дио одбране злочинца Орића, већ је учествовала и у доношењу срамне пресуде у којој је злочинац Сакиб Халиловић ослобођен по командној одговорности за монструозно убиство невиног дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића".
Турковићева заобишла све процедуре
Али тада на сцену ступа Турковићева, која заобилази све процедуре и Скупштини држава чланица МКС шаље кандидатуру Ћосић Дедовић и почиње за њу да лобира, пише Бањалука нет.
Министарка у децембру 2020. године у службеној преписци од тадашњег министра иностраних послова Турске Мевлута Чавушоглуа тражи да Турска преузме лобирање за именовање Ћосић Дедовић у ту важну међународну институцију.
У то писмо увид је имао Глас Српске, а саговорници тог листа тада су казали да "Турковићева у овом случају користи сва парадипломатска средства јер Бошњаци имају посебан интерес да Дедовићева буде именована".
- Овакво понашање Бисере Турковић представља још један скандал и антиуставно дјеловање њеног министарства, а овакви поступци наишли су на негативне реакције дипломата других држава и сви су изненађени да се један министар овако понаша - истакао је извор листа тада.
И поред упозорења, Турковићева није одустала од свог наума, а чинило се да је лобирање дало резултат.
Она је на релевантним међународним адресама представљена као професионалац, један од ријетких некорумпираних судија Суда БиХ и према првим информацијама та прича је прошла. Међутим, временом почиње да се открива позадина њеног именовања, али и детаљи из њене биографије.
"Субјективна, острашћена, гура свој став до краја"
Један од оних који је указао на њено дјеловање је и адвокат Миодраг Стојановић, који је Гласу Српске открио да Ћосић Дедовићеву познаје још из времена када је била у тиму тужилаштва у предмету против генерала Ратка Младића.
- Мени, односно мојим брањеницима, није судила, само је једном поступала као судија за претходни поступак. Ја, лично немам непријатна искуства. Међутим, моје колеге које раде у предметима гдје је она предсједник или члан вијећа су огорчени на њу, сматрајући је врло субјективном, острашћеном, судијом која има свој став и тај став отворено, не поштујући ништа у погледу приједлога одбране, гура до краја. И сви су с пажњом пратили ово што се дешава у вези с њеним избором - рекао је Стојановић.
Он је тада рекао да њена каријера доводи у позицију да се размишља да ли је она уопште објективна у својој почетној позицији.
- Ово говорим зато што је она била у тиму тужилаштва у предмету против генерала Младића и могла је да приступи многим документима. Друга димензија је и упорност Бисере Турковић и тог политичког естаблишмента. Тиме је ово прерасло у једно политичко питање, а онда је самим тим под знаком питања и квалитет кандидаткиње - истакао је Стојановић.
Није добила подршку
Ипак, крајем децембра 2020. године Ћосић Дедовић није добила потребну подршку Скупштине чланица МКС. Она је у петом кругу гласања добила свега два гласа, након чега је одустала од кандидатуре.
Бројни правници су тада указивали на кршење процедура и политичку позадину саме кандидатуре, о чему су медији у Републици Српској извјештавали, а што је у коначници и дало резултата да Јасмина Ћосић Дедовић не буде именована у ову међународну правосудну институцију. То је тада окарактерисано као пораз СДА и политичког Сарајева, а Ћосић Дедовић остала је судија Суда БиХ у Одјељењу за ратне злочине.
