На спомен обиљежју у Поточарима је уписано 816 имена која се никада нису водила у пријератној бази грађанских стања, евиденцију као што је данашњи ЦИПС, дакле, та имена нису постојала, рекао је за АТВ Милорад Којић, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
„Мало би било чудно да је неко живио и да је уписан на споменик у Поточарима, а да никада није уписан у матичну књигу, никада није имао личну карту, није имао право да оствари здравствену заштиту, није радио“, рекао је Којић у емисији Имате ријеч.
Како је могуће да одмах изађете са списком од 8.372 лица, а данас кажу да се још потражује више од 1.000 Бошњака. Комисије су радиле принципу пријаве нечијег нестанка, изјавио је Којић, који је био и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
„Ви сте видјели да доле нема матичног броја. Матични број одређује идентитет и вас и мене. Матични број је тај који одређује сваког од нас. То апсолутно нема. Ту је тај највећи простор за те манипулације“, рекао је Којић.
Говорећи о резолуцији о Сребреници, која је усвојена у Генералној скупштини Уједињених нација, али без подршке већине, Којић је рекао да је поносан на чињеницу да је руководство Републике Српске, на челу са предсједником Милорадом Додиком, заједно са руководством Србије, на челу са предсједником Александром Вучићем, за кратко вријеме дипломатским активностима и свакодневним разговорима дошли у ситуацију да је мањина изгласала резолуцију.
„84 земље су гласале за резолуцију, 87 земаља је било што против што уздржано, а 22 није гласале. Они су били присутни али су изашли са гласања, као што је био Израел. Сви они који су били уздржани су у ствари били против. неспорно је да се десио злочин 1995. године, који нема квалификацију, коју они желе упорно да наметну и намећу је кроз ту резолуцију. С те стране, вјероватно су мислили ако гласамо против мислиће се да ми споримо да је био злочин. Споримо да је био геноцид и то је јасно исказано кроз излагања на која су земље имале право прије и послије гласања“, изјавио је Којић.
Суштина свега је да су Бошњаци са спонзорима резолуције, Нијемцима, Руандом и још неким земљама, ту резолуцију представљали као да је то пут ка помирењу, навео је Којић. А већина тих земаља, која се изјашњавала, рекли су да није постигнут унутрашњи консензус, није постигнут консензус на нивоу Генералне скупштине Уједињених нација.
„Ова резолуција може само да направи раздор међу народима, не само у БиХ, већ међу народима у региону, на шта смо упозоравали ми из Републике Српске и Србије, и да није вријеме за овакву резолуцију. Покушали су да је пореде са резолуцијом о Руанди, гдје је постигнут унутрашњи консензус, консензус афричких земаља, што је коначни резултат био општи консензус у Генералној скупштини“, појаснио је Којић.
Та резолуција није усвојена, сматра Којић, јер она није усвојена већином гласова за, у односу на гласове уздржани и против, а поготово није усвојена већином гласова од укупног броја чланица Генералне скупштине.
Он је рекао да и да је била важна одлука Владе Републике Српске и предсједника Додика о формирању независне међународне комисије која се бавила истраживањем страдања свих народа у сребреничкој регији,
„У свим дипломатским активностима везаним за резолуцију смо имали документе, наши амбасадори су показали чињенице, извјештај међународне комисије и рекли донесите одлуку сами“, изјавио је Којић за АТВ.
Гостовање Милорада Којића у емисији "Имате ријеч" можете погледати у видео прилогу.
