Бошњачки политичари на сва звона призивају међународну јавност и моле за какве год реакције које би осудиле српско руководство. Испуцавање посљедњих лоби-политичара са платног листа бошњачке јавности није донијело никакве резултате. Мољакање по ходницима међународних институција не доноси подршку какву очекује Сарајево.
Каква криза влада у сарајевским круговима можда демонстрира и изјава Елмедина Конаковића који се захваљује Савјету безбједности и прича о подршци "великих сила" које није ни било.
Конаковићу се привиђају пријатељи и савезници који су пружили подршку БиХ, а реалност је много другачија. Он сарајевску јавност храбри заједничком изјавом чланова Савјета безбједности која више потврђује изјаве и позиве српског руководства, него што пружа било какву подршку Сарајеву.
Привиђа му се и Милорад Додик, па тврди да се изјава Савјета безбједности управо односила на предсједника Републике Српске.
Реалност је другачија. У изјави нико није споменуо Милорада Додика нити било којег другог политичког актера у БиХ. Нису споменули ни Кристијана Шмита, вјерног партнера сарајевске чаршије, нити су му пружили било какву подршку. Али, споменули су нешто друго - дијалог.
Савјет безбједности је позвао на дијалог у БиХ и рјешавање кризе. Исти дијалог који су у Сарајеву одбили уз поруку да немају шта да разговарају са руководством Републике Српске. Сада се Конаковић отријезнио и поручио да прихвата позив на дијалог, али очигледно не са руководством Српске, него са опозицијом у Републици.
Да Конаковић обмањује јавност, како сарајевску тако и бањалучку, говори и то да је у подршку коју види од свјетских сила сврстао и Русију као потписника изјаве Савјета безбједности.
Колико ситуација није онаква каквом се представља у ФБиХ медијима, као и појединим у Републици Српској, можда говори и писање аустријског листа који тврди да ЕУ није заинтересована за рјешавање кризе у БиХ и да траже оправдања да би оправдали игнорисање. Такође, пишу о томе и како су све јачи гласови у ЕУ који се противе било каквој интервенцији ЕУФОР-а (а коју прижељкује Сарајево) у покушају хапшења предсједника Републике Српске. Разлог је јасан - страхују од реакције Америке.
Не треба заборавити ни да је прије неколико дана Амбасадор БиХ у САД Свен Алкалај јавно молио за новац за лобирање оптужујући српског руководство да улажу више од Бошњака.