Лажно се представљају, пријете, уцјењују, и за све то узимају огроман новац. Није то почетак приче о члановима подземља, већ амбасадорима, изасланицима, и којекаквим представницима међународне заједнице у БиХ.
А једино што у овој експерименталној држави представљају су искључиво њихови интереси и интереси земаља из којих долазе. Један такав је Закон о јужној интерконекцији, коју су посланици у другом ентитету усвојили практично под присилом. Јер како другачије назвати напрасна састанчења по амбасадама и директно обраћање америчког амбасадора на сједници ентитетског парламента, у којем је инсистирао на усвајању регулативе. Десило се.
"То говори о једном константном процесу унутар БиХ гдје ево представници америчке амбасаде су извршили један невиђени притисак и то је предсједник клуба Хрвата и сам рекао да су били изложени невјероватном притиску да се Закон усвоји и то говори да постоји некакав интерес мимо политичког", каже Лучиано Калужа, стручњак за међународне односе.
И није, нажалост, Мајкл Марфи једини. По Законима оног другог, са још мање легитимитета, ако га уопште и има, суди се предсједнику Српске. Тај други намеће, поништава парламентарне закључке, упозорава, повремено и загалами. И да ли ико у БиХ заиста може да се осјећа као становник суверене земље, државе која је на некаквом европском путу?
"Данас ће многе земље које држе до суверенизма природно се супроставити Бриселу као центру који намеће већ пропале вриједности. Шта има Брисел, изгубила је хришћанску вриједност. Она има још неку причу о људским правима. Шта је са владавином права, хоћете да вас доведемо у БиХ и да нам причате о владавини права и да вас питам откуд овај Шмит овдје ако је владавина права у Европи", рекао је предсједник Републике Српске, Милорад Додик.
"Тај који сам себе зове високим представником поништи закључке, то је стварно потпуно смијешно. То није било ни кад је Аустроугарска управљала овим крајевима и кад је био босанскохерцеговачки сабор у тој окупираној земљи", каже Небојша Радмановић, замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.
Таква је БиХ и данас. Окупирана. Окупирали су је они који такву, колонијалистичку политику, свијетом спроводе откад постоје. Има, додуше, и у БиХ оних који од свог постанка, па до дана нису напустили поданичку улогу. И да, тачно је да и једни и други и трећи имају своје фаворите. Тачно је да се и у Српској навијало за неке друге струје и у Америци и у Њемачкој, у последње вријеме и успјешно. Тешко ипак да би икад иједном америчком амбасадору, без обзира којој струји припада, успјело да се обрати на сједници Народне скупштине Републике Српске. А за одлуке дотичног Нијемца, знате већ којег, у Српској никог није ни брига.
