Правник Славко Митровић истакао је да је БиХ настала у Дејтону годинама неправно разарана, испуњавајући захтјеве искључиво бошњачке јавности, уз нескривено угњетавање Срба и одузимање надлежности Републици Српској.
- Када се антидејтонском дјеловању ОХР-а дода Уставни суд БиХ и наштимано правосуђе, кога нема у Уставу БиХ, све то постане инструмент терора. А онда се у завршници направи наШМИТано дјеловање неуставног "Тужилаштва и Суда БиХ" у коме муслимани-Бошњаци прогоне институције Српске и њене демократски изабране и именоване функционере, и добије се раштимана БиХ која наставља путем неминовног и неповратног распада", навео је Митровић у ауторском тексту за Глас Српске.
Он је подсјетио да су, потписујући Анекс 10 Дејтонског споразума стране-потписнице, Република Српска, Федерација БиХ, тзв. Република БиХ, Србија и Хрватска, затражиле "постављање високог представника који ће бити именован у складу са релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН".
"Зато је прва резолуција Савјета безбједности УН донесена 15. децембра 1995. године, дан након потписивања мировног споразума у Паризу, потврдила улогу високог представника на коју су стране пристале потписујући Анекс 10 по коме ће високи представник `пратити спровођење мировног споразума, мобилисати и усмјеравати цивилне организације и агенције, координисати њихове активности", навео је Митровић.
Он је истакао да је том резолуцијом и дата сагласност на именовање Карла Билта за високог представника, који је једини легални и легитимни високи представник страна-потписница Анекса 10 по коме је предвиђен само један високи представник.
Сва друга именовања високих представника након Билта, истакао је Митровић, наметана су од Савјета за имплементацију мира /ПИК/ БиХ и зато су подвала и превара супротна Анексу 10 Дејтонског споразума.
Митровић је подсјетио да је и Уставни суд БиХ у својој одлуци од 8. јула 2006. године јасно одредио да високог представника потврђује Савјет безбједности УН.
Он је додао да се у тексту "Коментар Устава БиХ", који има бројне ауторе - стране судије Уставног суда БиХ, високе службенике ОХР-а и других међународних организација, наводи да именовање особе на позицију високог представника зависи од одобрења Савјета безбједности УН.
- Ко је онда Кристијан Шмит? Шта ли је он, да простиш? Пропали њемачки политичар, самозвани високи представник без тражења страна потписница Анекса 10 и без потврде Савјета безбједности УН, поштовалац традиција нацистичке војске и Хитлерових пилота, који ће остати забиљежен као коначни гробар онога што је преостало од антидејтонске БиХ - навео је Митровић.
Када је ријеч о правосуђу у БиХ, Митровић је указао да по Уставу БиХ постоји само Уставни суд БиХ, са специфичним надлежностима које се односе на уставне спорове.
"Иако је Устав БиХ предвидио да се након пет година, законом могу замијенити стране судије, то се још није десило", навео је Митровић и додао да је рјешавање питања међународних судија један од 14 приоритета које БиХ треба да испуни да би јој били одобрени приступни преговори са ЕУ.
Митровић је истакао да "Тужилаштво и Суд БиХ" не постоје у Уставу БиХ, јер БиХ нема правосудну надлежност, осим Уставног суда БиХ, али да је ОХР смислио како да обесмисли владавину права прописану Дејтонским споразумом.
Одлука тадашњег високог представника Волфганга Петрича о оснивању Суда БиХ и формулација да правосудне институције на нивоу БиХ испуњавају уставну потребу за рјешавање кривичних ствари које су починили јавни службеници, додаје Митровић, представља неувијену пријетњу "јавним службеницима", што се односи и на демократски изабране или именоване функционере у БиХ.
- "Суд и Тужилаштво БиХ" довели су до још веће правне несигурности и раста међунационалног неповјерења. Ово је поготово видљиво у предметима ратних злочина и селективне правде, зашто не рећи муслиманског правосуђа БиХ. Примјери `правичног` суђења Насеру Орићу, Сакибу Махмуљину и Атифу Дудаковићу то доказују - навео је Митровић.
Он је указао да је промјеном Устава БиХ требало овластити парламент да може донијети закон о суду БиХ.
"То би било уставно и легално баш онако како је америчким Уставом њихов парламент - Конгрес овлаштен да може уводити и судове ниже од Врховног суда САД који је њихов највиши суд", навео је Митровић.
