Позив Кристијану Шмиту да се пред Европским судом за људска права саслуша у својству свједока, без обзира на које околности, доказ је да нема разлога да се у истом својству не позове и саслуша пред Судом БиХ, тим прије што се Шмит сам није ни позивао на имунитет, макар не јавно, истакао је адвокат Горан Бубић у колумни за Срну.
Колумну адвоката Бубића за Срну преносимо у цијелости:
Из медија сазнајемо да ће Кристијан Шмит свједочити у Европском суду за људска права у Стразбуру у предмету "Ковачевић против БиХ". "Аваз" је објавио да је Шмит у Стразбур позван "као врхунски тумач Дејтонског мировног споразума". Овим се истрајава на лажи јер високи представници у БиХ, и када су били легитимно постављени, никада и ничим нису били овлаштени да буду тумачи Општег оквирног споразума за БиХ и његових анекса, осим Анекса 10 – Споразума о цивилном спровођењу мирног рјешења.
Но, ова вијест је интересантна из другог разлога. Суд БиХ је одбио приједлог одбране предсједника Републике Српске Милорада Додика да се у кривичном поступку Кристијан Шмит саслуша као свједок, образлажући то дипломатским имунитетом којег Шмит има.
Суд БиХ се у рјешењу од 21. маја, којим је одбијен приједлог одбране, позвао на Информације о дипломатском статусу високог представника за БиХ, Министарства иностраних послова БиХ број: 11/2-31-05-1-43421-2/23 од 11. децембра 2023. године, за коју одбрани није познато како је и на чије тражење доспјела у кривични спис овог предмета.
Овај акт се не спомиње у оптужници, нити се на њега позивало Тужилаштво БиХ. Ова информација од нашег министарства није насловљена на број кривичног предмета, не зна се по чијој наредби је у предмету, јер је у Суду БиХ регистрована само под тзв. СУ бројем (судска управа). Може се претпоставити да је у спису по наредби тадашњег предсједника Суда БиХ.
У сваком случају позив Кристијану Шмиту да се пред Европским судом за људска права саслуша у својству свједока, без обзира на које околности, доказ је да нема разлога да се у истом својству не позове и саслуша пред Судом БиХ. Ово тим прије што се Шмит сам није ни позивао на имунитет, макар не јавно.
Зато би овакво поступање Европског суда за људска права требало охрабрити Суд Бих да се Шмит, ипак, позове и саслуша као свједок у кривичном предмету против предсједника Додика и Милоша Лукића. Појављивање пред судом државе БиХ, у којој столује, додуше под противрјечним околностима, није никакво унижавање већ би представљало израз поштовања према правосуђу БиХ.
Ово је пожељно и с етичког становишта, а не би било противно ни добрим обичајима.
Друго је питање стварних мотива позивања Шмита пред Европски суд за људска права цијенећи јасан став тог суда да се високи представник у БиХ не може мијешати у питања регулисана Уставом БиХ исказан управо у предмету "Сејдић и Финци против БиХ".
Одлука у предмету "Ковачевић" евидентно отвара питања регулисана Уставом БиХ. Такође, у предмету "Душан Берић и други против БиХ" (укупно 26 апеланата смијењених одлуком Педија Ешдауна, тадашњег високог представника у БиХ), у тачки 25 Одлуке о допустивости, наводи се: "Високи представник тврди да је његов уред формиран и добио овлаштења од разних међународних инструмената, укључујући и правно обавезујуће резолуције Савјета безбједности УН-а..."
Суд даље цитира тадашњи став високог представника у БиХ да је Савјет безбједности УН-а "...његов уред увијек сматрао саставним дијелом својих настојања, према Поглављу VII Повеље УН-а, за успостављањем и одржањем мира у регији".
С друге стране, Шмит у бројним интервјуима тврди да је именован од Савјета за имплементацију мира на приједлог тадашње канцеларке СР Њемачке Ангеле Меркел и да Савјет безбједности УН није надлежан за његово именовање.
Зато би у оквиру стандарда поштеног суђења било фер да се Шмит као свједок појави пред Судом БиХ у кривичном поступку против предсједника Додика и Лукића и разјасни ове и друге противрјечности.
Очигледна је колизија између садржине Анекса 10, па и ранијих схватања Европског суда, с једне стране, у односу на јавне изјаве Шмита. Осим ако ове очигледне разлике не помири тзв. судски активизам, како се чини вјероватним.
А ко мари што се евидентним недосљедностима владавини права ставља прст у око и даље гура овај политички процес у којем се од Тужилаштва БиХ фаворизује нелегитимни страни држављанин на штету држављана БиХ.
