На гласачким листићима за локалне изборе требало би да се нађе укупно 300 политичких субјеката након што буду овјерене кандидатске листе, изјавила је данас предсједник Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Ирена Хаџиабдић.
Она је навела да се број овјерених политичких субјеката у БиХ смањује.
"Сада би требали да имамо 300, од тога 113 политичких странака, 76 независних кандидата, 43 независна кандидата представника националних мањина, 59 коалиција и девет листа независних кандидата", рекла је Хаџиабдићева новинарима у Сарајеву.
Она је рекла да данас почиње процес подношења кандидатских листа путем онлајн портала "е-избори" који ће трајати до 8. јула.
На тематској конференцији за новинаре о припремама локалних избора, Хаџиабдићева је рекла да је ЦИК примио укупно 122 пријаве политичких странака, од којих је 117 званично овјерено.
"Примили смо и 238 пријава за овјеру независних кандидата, од којих смо 146 овјерили, укључујући и 43 независна кандидата представника националних мањина. Од 55 странака чија је овјера одбијена, 10 је уложило жалбу. Суд је све одлуке ЦИК-а потврдио", рекла је она.
Према њеним ријечима, приликом овјера коалиција и независних кандидата неке политичке странке и независни кандидати су одлучили да учествују на изборима само у оквиру коалиције, односно листе независних кандидата.
"Примили смо 59 пријава за овјеру коалиција и девет пријава за листе независних кандидата", рекла је она, напомињући да су сви овјерени.
Говорећи о преурањеној кампањи, Хаџиабдићева је истакла да с тим у вези ЦИК реагује на сва кршења Изборног закона када је у питању ова одредба, те да осим по пријави, реагује и по службеној дужности и одређени политички субјекти су већ санкционисани.
"Толеранција на кршење одредби Изборног закона неће бити и ми ћемо наставити у складу са законом да реагујемо на сва могућа кршења", поручила је она.
Хаџиабдићева је навела да је од дана расписивања избора закључно са 24. јуном ЦИК, као првостепени орган запримио укупно 37 приговора, а од тога се 15 односи на преурањену кампању, 18 на злоупотребу јавних ресурса, два на плаћену изборну кампању, једна на говор мржњи и један приговор на рад општинске изборне комисије.
Када је ријеч о другим активностима ЦИК-а, Хаџиабдићева је истакла да више од 300 инструктора који ће обучавати кандидате за предсједнике и замјенике предсједника бирачких одбора пролазе кроз вишедневне обуке у шест регија од 22. јуна.
"У току је и јавни конкурс за именовање предсједника, односно замјеника предсједника бирачких одбора. Тај конкурс је отворен до 28. јуна, а до данас је пријављено 7.600 кандидата", навела је она.
ЦИК је започео едукацију за бирача који привремено живе у иностранству и који могу остварити своје бирачко право путем поште или у дипломатско-конзуларним представништвима у којима буде осигурано гласање.
"Рок за регистрацију бирача истиче 23. јула. У овом моменту имамо 11.630 отворених налога за регистрацију, значи поднесених пријава, а од тога услове за гласање изван БиХ тренутно испуњава 8.400", рекла је она.
Када је ријеч о пилот-пројектима увођења нове технологије на бирачким мјестима, Хаџиабдићева је рекла да је то сегмент рада о којем намјерава говорити на некој од наредних конференција за новинаре, јер се до сада углавном радило на планирању и утврђивању локација.
"Све оно што смо планирали и утврдили, такође није у потпуности сигурно, јер је потребно испитати много техничких услова за све оно што радимо, а то можемо радити тек када буде извршена селекција компанија које ће заправо набавити опрему, на примјер оптички скенер или биометријске апарате које планирамо инсталирати на 137 бирачких мјеста у Брчко дистрикту", рекла је она.
Хаџиабдићева је напоменула да ће то бити фокус рада ЦИК-а у јулу, с обзиром на то да је неопходно израдити три недостајућа подзаконска акта који су неопходни с аспекта безбједности, испуњења техничких услова и ангажовања техничких оператера.
"Друга важна чињеница су четири пилот пројекта, један који радимо захваљујући средствима ЕУ, који кошта 700.000 КМ, други који ћемо радити у Брчко дистрикту захваљујући средствима ОЕБС-а, односно одређених амбасада који кошта 400.000 евра, а трећи пројекат скенера кошта око 500.000 долара и на њему радимо са УСАИД-ом", рекла је она.
Хаџиабдићева је додала да је четврти пројекат видео-надзора који ЦИК ради средствима из буџета на двадесетак бирачких мјеста.
Она је напоменула да ће у оквиру теста увођења нових технологија бити покривено 460 бирачких мјеста, што је готово 10 одсто бирачких мјеста.
Хаџиабдићева је навела да су земље који су се опредијелиле за увођење оваквих изборних технологија проводиле више од једног теста, наводећи да је Албанија имала девет пилот-пројеката у различитим циклусима у посљедњих шест година, а Грузија чак 11.
