Ми вама захтјеве, ви нама рјешења, тако би у најкраћем могао да изгледа европски пут БиХ након отварања преговора.
Међупростор са пуно техничких ствари, процеса, поновних преговора, испуњавања одређених стандарда и законодавства, само су мали дио онога што очекује БиХ . Фаза која долази јесте конкретнија, међутим након 21. марта неће се десити ништа спектакуларно, датум ће и даље да виси у ваздуху а једино што ће се знати јесте да ли ће условљавања замијенити одређени захтјеви.
Посла итекако има, пречица ипак нема, и не треба очекивати да ће овакве ствари одмах убрзати европски пут. На институцијама БиХ каже Бојан Шолаја остаје да се у складу са тим и понашају и заједно са ЕУ одреде даље кораке.
"Ту има доста ствари техничких аспеката гдје треба на крају крајева да постоји одређени капацитет у БиХ, то је оно што се највише усмјерава негдје на легислативни дио тј усклађивање законодавстава а са друге стране достизање нивоа одређених стандарда и то буквално иде по одређеним поглављима. ЕУ ће ту имати конкретне захтјеве у виду питања а одговори ће бити достављани у виду конкретно ријешених ситуација", рекао је Бојан Шолаја из Центра за међународне и безбједосне студије.
Шта након 21. марта очекује БиХ мање је важно од онога шта очекује Републику Српску, става су српски посланици у заједничким институцијама. У другом ентитету кажу итекако покушавају да злоупотријебе европски пут, унитаризују БиХ и једноставно одузму надлежности Републици Српској.
"Оно што је наш циљ јесте да се на том путу усклађивања законодавства поштује систем координације који је успостављен а то је усклађивање закона са директивама ЕУ поштујући уставни поредак БиХ и да нећемо ниједног тренутка пристати да било која надлежност Српске буде пренесена на ниво БиХ", рекао је Милорад Којић, посланик СНСД-а у ПД ПС БиХ.
Западни фактор сигурно неће одустати од промјене судија уставног суда и урадиће све да тамо остану устоличене стране судије, каже професор Срђан Перишић. Под маском учлањења само ће се наставити досадашња пракса да се промијени политички и уставни статус Републике Српске.
"Западни фактор предвођен САД са једне стране али и многе друге земље у оквиру ЕУ прије свега мислим на Њемачку и Француску ће тај почетак приступних преговора да искористе да пре свега промене избор чланова предсједништва, под два да се укине национални вето", рекао је Срђан Перишић, професор Геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву.
Оно што је потпуно јасно је да до отварања приступних преговора неће бити ријешени изборни и закон о судовима. Хоће ли се, и када, договорити незахвално је прогнозирати, као што је незахвално покушати процијенити колико ће трајати нова фаза у бх европском путу, након добијања преговора. Бриселска администрација итекако зна да буде немилосрдна што се најбоље види на примјеру Турске. Званично је поднијела захтјев за чланство 1987., а призната је као кандидат 1999. Преговори о приступању су почели 2005. Како тада, тако и данас.
