Одлука крњег Уставног суда БиХ, који у својим редовима нема чланове из Републике Српске нити из редова сва три конститутивна народа, да, за сада привремено, стави ван снаге Изборни закон Републике Српске не производи правно дејство у Републици Српској, рекао је Срни асистент на уставном праву на Правном факултету Универзитета у Београду Алекса Николић.
Николић је навео да таква одлука не производи правно дејство у Српској из два разлога – првог, који има упориште у Анексу четири Дејтонског мировног споразума /Уставу БиХ/ и другог, које свој правни основ црпи из највиших правних аката Републике Српске.
Он је истакао да избори и изборни процес, сходно члану три став један Устава БиХ не представљају надлежност институција БиХ.
Николић је истакао да члан три став три тачка а дејтонског Устава БиХ гарантује да сва овлашћења која нису Уставом БиХ изричито повјерена институцијама БиХ припадају ентитетима.
"Дакле, организовање избора, сходно Уставу БиХ, налази се у надлежности институција и органа Републике Српске и тиме је, са правне тачке гледишта, потпуно легално усвајање и ступање на снагу новог Изборног закона Републике Српске", навео је Николић.
Друго, додао је он, усвајањем Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ 2023. године у Народној скупштини Републике Српске стављене су ван снаге све одлуке тзв. Уставног суда БиХ, па тако и ова данашња о /привременом/ непримјењивању Изборног закона Републике Српске.
"Тај закон је народно представништво Републике Српске усвојило јер су представници бошњачких политичких странака одбили да разматрају питање редефинисања састава Уставног суда БиХ – обавезе коју нам је наметнула и сама ЕУ, у циљу остваривања чланства у тој организацији. Штавише, Европска комисија је 2022. године, у оквиру четрнаест приоритета за БиХ, као четврти навела неопходно реформисање Уставног суда БиХ, критикујући притом и тзв. високог представника због јачања интервенционизма у БиХ, што није у складу са процесом интеграција БиХ ЕУ", истакао је Николић.
Дакле, нагласио је он, неопходно је најприје редефинисати састав Уставног суда БиХ.
"До тада, у складу са Анексом четири Дејтонског мировног споразума и /уставно/правним поретком Републике Српске, поменута одлука Уставног суда остаје без правног дејства у Републици Српској", закључио је Николић.
