Нису само демократе у паници након дебате између Доналда Трампа и Џоа Бајдена. "Закукали" су и медији у другом ентитету, свјесни чињенице да би републикански кандидат врло лако могао да се врати у Бијелу кућу.
Оно што их највише плаши јесте да би се могао промијенити однос САД-а према стању у БиХ.
"У раним јутарњим сатима по европском времену, у САД-у је одржана предсједничка дебата. Већина реакција се може сложити у једну тврдњу. Доналд Трамп је у предности у борби да постане нови предсједник Сједињених Америчких Држава, а питање је како се треба поставити према тој новој реалности. Поновни долазак Доналда Трампа на власт ће дати нови вјетар у леђа свим десничарским политикама у свијету, а једна од страна која се нада да ће долазак Трампа на власт побољшати њен положај је и Милорад Додик и политика коју у Србији води Александар Вучић", пише портал Кликс.
А долазак Трампа могао би просто да релаксира ствари и да дозволи политичким представницима конститутивних народа у БиХ да се сами договоре, без мијешања и наметања.
Као "проблем", медији у другом ентитету наводе и људе који би уз Трампа могли доносити одлуке. Посебно су издвојили Ричарда Гренела, човјека који је био специјални изасланик предсједника САД-а Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине.
"Додатни разлог за оптимизам ових политика је и то што би државни секретар могао постати Ричард Гренел, србијански лобиста и негатор геноцида у Сребреници. Такође, ове политике се надају и блиским односима због пословне сарадње, па тако Трампов зет Џеред Кушнер ће правити зграду на мјесту некадашњег Генералштаба ЈНА-а у Београду", наводи се у тексту.
Брине их и то што би се могао промијенити фокус америчке политике, а како су склони призивању странаца, окрећу се ка ЕУ.
"Кључно је питање како ће се Трамп поставити према Европи и овој регији. У првом мандату апсолутни фокус Трампа био је на сукобу са Кином те не би изненадило да и у другом мандату остане на истим таласним дужинама. Политика "Америка прво" би у том случају могла значити мањи ангажман САД-а у Европи, посебно у случају да се што Трамп најављује и што му је циљ постигне брзи договор о примирју у Украјини.
Овакав развој ситуације би значио да ће Трампу бити битно да на Балкану одржи постојећи статус qуо и стабилну ситуацију како не би губио вријеме и ресурсе намијењене за њему веће циљеве. Ово би с обзиром на "добијене карте", можда и био најповољнији развој за БиХ. У таквој ситуацији, питање БиХ би захтијевало већи ангажман из Европске уније".
Ипак и ту су наишли на проблем.
Након избора за Европску парламент, јасно је да се мијења однос снага у неком од најјачих земаља Европе, а самим тим би се могао промијенити однос према БиХ. Оне који се "куну" у БиХ и њену "сувереност", брине долазак суверениста на чело европских земаља, те у томе виде "пријетње"!?
"Али се и ту крију потенцијалне пријетње. Марин Ле Пен није никада била ближе доласку у власт на Француској са својом десничарском политиком, а таква политика једне европске силе сигурно не би била добродошла за БиХ", наводе у тексту.
Није јасно како престанак мијешања странаца у унутрашња питања "није добродошао".
"Европска унија ће морати у сваком случају да се понаша пуно озбиљније и да на своја леђа преузме улогу коју протеклих година чак се чини и невољно има САД, а то је дисциплиновања оних који урушавају Дејтонски споразум и БиХ".
То је свакако нешто са чим би се сложили и представници Републике Српске. Као што се може чути сваки дан од легално изабраних представника Републике Српске, Српска се залаже за поштивање Дејтона, Српска је против наметања одлука неизабраних странаца, Српска тражи одлазак страних судија, Српска позива на унутрашњи договор у складу са Дејтоном... Ипак, унутрашњи договор као да није опција, па тако федерални медији већ позивају да се направи ""пробосанска дипломатска мрежа која ће већ да почне да гради лобистичку мрежу која би могла барем да умјерено амортзује лобистички утицај Србије.""
