Сјећање на жртве

Обиљежене 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба у Бихаћу

  • Извор: АТВ
  • 07.09.2024. 19:07

Бранко Делић, дошао је на Гаравице код Бихаћа, да се поклони сјенима свог дједа. Да му је дјед скончао на овом мјесту сазнао је деценијама послије Другог свјетског рата.

"Ово је овдје родно мјесто моје баке и дједа солунског борца који је заклан овдје од стране домаћих усташа", каже Делић и додаје:

"Ја сам овдје одрастао у Јабланској улици, ми смо долазили овдје чувати краве. Никада нисмо споменули и долазили овдје. Што? Како? Због чега? Био сам на отварању споменика".

Споменик гаравичким жртвама усташког покоља из 1941. године кроз деценије постао је мјесто излета, бајкерских окупљања, бициклистичких трка. Међутим, потомци и поштоваоци жртава сваке године организују помен и чувају сјећање на страдале Србе бихаћког краја.

"Нажалост бивша власт комунистичке Југославије је претворила ово мјесто у туристичку манифестацију. Данас у Бихаћу словом и бројем живи 57 Срба и иде на вјеронауку", рекао је Небојша Куштриновић, предсједник Одбора "Гаравице".

Долазили смо, долазимо и долазићемо на ово стратише и нећемо дати да скоро 15.000 невино убијених бихаћких Срба падне у заборав, поручио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић. Зато је план да се изгради и спомен-капеле.

"Тако да су људи из СПЦ предложили једну другу локацију једне урушене цркве која би се обновила и гдје би се сад, до детаља нисам упознат, могла да направи спомен-соба или некаква стална поставка о овом догађају који се дешавао у Гаравицама", поручио је Егић.

Послије  Свесрпског сабора Република Србија и Република Српска заједно обиљежавају све значајне историјске датуме.

Морамо да се сјећамо својих невино страдалих предака и сународника да бисмо одржали свој идентитет који је на немало мјеста угрожен, поручио је изасланик предсједника Србије Ђорђе Тодоров.

"То је још један показатељ наше саборности и јединства и порука да ћемо његовати културу сјећања да се овакви стравични и свирепи злочини не би поновили никада никоме нигдје. Морамо да се сјећамо да бисмо одржали свој идентитет који је на немало мјеста угрожен", истакао је Тодоров, иначе државни секретар у Министарству за рад, запошљавање и социјална питања Републике Србије.

Требало нас је, и могло, у Гаравицама бити много више, коментарисале су уз уздахе малобројне сиједе главе. Кад нас више не буде ко ће да настави.

Према пописима становништва прије Другог свјетског рата на подручју Бихаћа живјело је око 43 одсто Срба. Послије Другог свјетског рата остало их је 15 одсто. Међутим, послије одбрамбено-отаџбинског рата остало је тек 1,5 одсто Срба.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: