Без обзира на притиске страна у поступку, политике и ко зна чега још, Суд БиХ био је на страни истине и правде. Није прихватио захтјев Audience Measurement (АМ) да донесе привремену мјеру за одлагање извршења рјешења које се односи о одбијању Сертификата о одобрењу типа.
Таква одлука Суда БиХ доказала је да је Институт за метрологију од првог дана био на правој страни закона, рекла је Милица Ристовић Крстић, директор овог Института, те додала да јој је драго што Суд није поклекнуо пред многобројним притисцима.
„Институт за метрологију БиХ данас је запримио рјешење Суда БиХ којим се одбија захтјев АМ-а. Драго нам је што је Суд донио овакву одлуку и није подлегао притисцима медија, притисцима јавности и притисцима различитих интересних групација. Надамо се да ће и у будућности све одлуке Суда бити управо донесене на основу законских норми“, рекла је Милица Ристовић Крстић, директор Института за метрологију.
Иако поједини медији у посљедње вријеме позивају да се одабир Агенције за мјерење гледаности мора изузети из надлежности овог Института, износећи тврдње да предсједник Српске Милорад Додик "гуши слободне медије", немају ништа против да се настави монопол Агенције, која је изгубила Сертификат о одобрењу типа мјерила, а која је у претходних 10 година свог дјеловања, фаворизовањем појединих телевизијских кућа и пуњењу буџета тих фаворита, угрозила финансије многих телевизија.
„Видљиво је и потпуно је јасно да се покушавају проводити интереси оних који су имали монопол. Дакле, видљиво је да је по старом Правилнику 10 година једна агенција из Сарајева била надлежна за мјерење и једина фактично испуњавала услове прописане тим Правилником.Нико не смије имати монопол и на крају крајева ни Закон о јавним набавкама је толико стриктан да не би смјело да се дозволи да једна фирма може једина да испуњава услове и да мјери гледаност телевизијских кућа у БиХ“, рекао је Милорад Којић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
Још прије 7 година различите аршине и нефер пословање потврдио је и суд, а медији који су се сматрали оштећеним су годинама на то упозоравали, чак и слали упите тражећи објашњења. Наравно, никада их нису добили.