Прича о Лејли Залихић из Бутуровић Поља код Коњица и њеној борби за живот леде крв у жилама.
Она је спасила живот своје кћерке онако како то могу само најхрабрији.
Херојска борба
Њена 13-годишња кћерка је пала у бујицу која ју је однијела скоро три километра даље. Скочила је с трећег спрата куће, запливала и успјела спасити своју кћерку.
- Осјетили смо кад се кућа јако заљуљала једном, па други пут и трећи пут се срушила, а и ми смо пропали заједно с њом. Сјећам се да сам чула вриске свог мужа, свекрве и кћерке и више се ничега не сјећам - кроз уздах је причала Залихић за "Аваз".
Била је свјесна, каже, да јој нема породице. Није знала куда плови, сва је била изударана.
- Моја кћерка је примјетила свјетло у мојој руци и почела да ме дозива. Нисам могла да дођем до ње од дрва, ствари, кућанских апарата. Гурала сам их, ронила испод, прелазила изнад њих, рашчишћавала како би дошла до ње. Кад сам је нашла вукла сам је за собом, претешко је било, чизме су биле натопљене, одјећа, али смо успјеле да дођемо на обалу гдје смо сједиле сат и по можда. Покушавале смо сконтати гдје да идемо, нисмо знале у којем правцу кренути - рекла је Залихић.
Спас кроз шуму
Тада су угледале неког млађег човјека на води који је плутао на неком сплаву. Довикнула му је да узме једно тање дрво и да се одгурује на обалу и он је успио доћи до њих.
- Нас троје смо онда кроз шуму изашли покушавајући доћи до прве куће која није поплављена како би се пресвукли и дошли себи јер смо били мокри, блатњави, изударани, без обуће. Не сјећам се свих детаља, још сам ошамућена, знам да смо стигли до једне куће гдје је дошла и полиција и цивилна заштита па су нас одвели у хитну - казала је Залихић.
Није знала ништа за мужа, касније су јој јавили да је жив. Њену свекрву, међутим, још увијек нису нашли.
