Кметлук представља основни образац понашања бошњачке политичке елите окупљене око Тројке, навео је доктор економске дипломатије Синиша Пепић у свом ауторском тексту.
Текст преносимо у цјелости:
Појам кметлук везан је за кметство, а односи се на друштвено-економску везу између аристократије (представника земаља Квинте) и сељака (политичара Тројке), познатих као кметови, у оквиру феудалног система названог још и БиХ протекторат.
Овај однос је, како некада давно тако и данас, облик дуговног и уговорног ропства, са сличностима и разликама у односу на традиционално ропство.
У својој основи, политичко кметство или кметлук представља вазални однос између потлачене класе (политичара Тројке) и феудалних господара (политичара земаља Квинте), који могу бити различити „племићи”, од највиших (предсједници, премијери, министру, државни секретари) до најнижих (помоћници државног секретара, савјетници помоћника, парламентарци, високи представници и амбасадори).
Кључна особина кметства, а данас кметлука, је то што су кметови везани за земљу на којој су били принуђени да раде за свог господара, најчешће обављајући послове које је господар сматрао „нечистим” и недостојним. Осим тога, кметови су могли бити подложни низу додатних обавеза, од којих је можда најпознатија ius primae noctis.
Ако вежу коња гдје им господар каже, да ли им господар свраћа и у спаваћу собу?
Кметови не смију напустити феудално имање свог господара (на функцији си док ти господар каже). С друге стране, феудални господар има обавезу да заштити кметове од напада разбојника (Срба, очигледно) и да пресуђује у њиховим споровима (на Суду БиХ, наравно). За разлику од робова, кмет има право на одређену накнаду за свој рад, најчешће у облику дијела урода (позиције у власти, радна мјеста, тендери и сл.), и право да располаже с њим на слободном тржишту (да постављају своје људе на кључне позиције, намјештају тендере и сл.).
С развојем монетарне економије и капитализма, обавезе кметова су почеле да се трансформишу и гасе, па је тако обавеза присилног рада замијењена финансијским обавезама и сложеним системом најма (препуштање рудних налазишта британским конгломератима мимо закона и Устава, намјештање тендера страним компанијама, прихватање наметања закона чак и на штету самог кмета и сл.).
Кметство је формално укинуто у већини земаља данашњег свијета. На простору бивше Југославије, то се десило 1918. године када су укинути феудални односи у Босни и Херцеговини.
Кметство у БиХ су укинули Срби, а кметлук увела Тројка.
Србија је данашњу БиХ 1918. године ослободила од окупатора, укинула феудалне односе, чиме је и кметове учинила слободним људима. Кметство су Срби могли отјерати из Босне али кметлук из оних који су вијековима служили господару (султанима, агама, Калају, Павелићу, Хитлеру...) очигледно нису могли.
Србин не признаје другог господара до Исуса Христа. Србин жели сам да одлучује о својој судбини. На својој земљи. Србин не веже коња. Српски коњ слободно пасе српску траву, пије воду са српских извора, трчи слободно кроз српске шуме и пашњаке. Србин чува свога коња. Своје пашњаке, воду, шуму. Српска имовина није на продају.
Ви свог коња вежите гдје год желите, односно гдје вам господар каже, на својих 23 одсто.
